Веритас: Србија изручила Хрватској Ивана Хусника

Хусник и још пет особа - Живојин Црногорац, Мишел Хусник, Касим Хекић, Сава Радовић и Светислав Радовић, су 1997. године пред Жупанијским судом у Осијеку проглашени кривим да су у априлу 1992. године, као припадници ЈНА у Вуковару, у више наврата, под пријетњом силовали једну женску особу и правоснажно су осуђени на казне од осам до 14 година затвора.

Након проведеног екстрадиционог поступка, Одјељење за ратне злочине Вишег суда у Београду је у августу 2017. године, утврдило да су испуњене законске претпоставке за изручење Ивана Хусника Хрватској.

Изручење Хусника Хрватској дозволило је Министарство правде Србије рјешењем од 19. априла 2019. године.

Када је ријеч о суоптуженима у том случају, у обновљеном поступку 2002. године, на суђењу у присуству, против Живојина Црногорца обустављен је поступак због грешке у идентитету.

Мишел Хусник и Касим Хекић су најприје ослобођени, а затим су, у поновљеном поступку, 2007. године, осуђени на по седам година затвора, да би им Врховни суд повећао казну на по десет година затвора, а двије године касније Мишел Хусник, иначе рођени брат Иванов, умро је у затворској болници у Загребу.

Иван Хусник је под именом Ивица Атанасијевић у Србији правоснажно осуђен и за ратни злочин на "Овчари" на казну затвора у трајању од 15 година, коју је издржавао у затвору у Сремској Митровици.

Он је, и под једним и под другим именом, од 2008. до 2016. године подносио захтјеве за стицање држављанства Србије, али је рјешењем од 3. августа 2020. године одбијен уз образложење да је "Министарство оценило да постоје безбjедносни разлози од интереса за Републику Србију због којег захтев именованог треба одбити".

Против овог рјешења Хусник је септембра 2020. године поднио тужбу Управном суду Србије у Београду у којој је предложио да се рјешење МУП-а поништи, наводећи да испуњава све законске услове за добијање држављанства Србије.

У тужби је, између осталог навео, да је припадник српског народа, да је био у браку са С.Д. са којом има двоје, сада пунољетне дјеце, да су све троје држављани Србије, као и да му је мајка рођена у Крушедолу 1931. године и такође је држављанка Србије и српске националности.

По тој тужби није одлучено до Хусниковог изручења, а да је усвојен његов захтјев за стицање држављанства Србије, Србија га, према важећим домаћим прописима и међудржавном уговору не би ни смјела изручити Хрватској, наводе из "Веритаса".

У овој години ухапшено је седам особа из бивше Републике Српске Крајине по хрватским потјерницама због ратних злочина, од којих је троје ухапшено ван Хрватске, троје приликом уласка у Хрватску, а један на подручју Хрватске.

На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу до сада су, широм свијета, ухапшена 182 Србина, од којих је 70 екстрадирано у Хрватску.

Од екстрадираних до сада је против њих 30 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну.

Ова преквалификација има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.

У хрватским затворима тренутно се налази 26 особа српске националности, припадника бивших ЈНА и Српске војске Крајине, од којих је 16 правоснажно осуђено због ратних злочина, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда, саопштио је "Веритас".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.