Ватикан ће признати госпу из Међугорја?

Рим - Ватикан намјерава ускоро да призна вјеродостојност јављања Богородице у херцеговачком Међугорју, јављају агенције.

Црквена комисија, коју је 2010. именовао Ватикан, на чијем је челу кардинал Камило Руини није нашла "ништа негативно", већ "много позитивног материјала".

Ова комисија ускоро предаје свој извештај Конгрегацији за вјеру, која га просљеђује папи ради одлучивања о случају.

Дјеци старијег узраста "јавила" се Богородица по њиховој тврдњи 24. јуна 1981. у Међугорју, општина Читлук.

Ово мјесто сваке године посјети око милион вјерника из цијелог свијета.

Сваког 25. у мјесецу од тада "Информативни центар Међугорја" објављује нове наводне поруке "краљице мира".

Комисија је разговарала са онима који тврде да им се Богородица указала, а разматрани су и бројни други "религијски аспекти".

Помиње се могућност да се за Међугорје оснује посебна бискупија, одвојена од мостарске.

Сви досадашњи мостарски бискупи нису били склони да повјерују "чудима".

Могуће је и проглашенје Међугорја за "светилиште".

На позитиван став Комисије утиче, сматра се, књига Елизабете ди Николо "Међугорје - нада за свијет", која је недавно објављена.

У њој се описује борба њеног двогодишњег сина Јошуе, који је имао рак у посљедњој фази, са 80 хемотерапија и 17 зрачења, десетак тумора и метастазама у костима.

Родитељи, који живе на југу Италије, са дјечаком су били у Међугорју, више из очајања, него због вјере.

Након тога, дјечак више није имао болове, тумори су се знатно смањили тако да су их љекари лако уклонили.

Љекари, како пише у књизи, рекли су да они немају научно објашњење за нагли опоравак дјечака.

Католичка црква до сада није била спремна да призна Међугорје као "мјесто јављања Марије".

У томе се осланњла на став Бискупске конференције Југославије из 1991.

То је значило да је забрањено у име цркве организовати ходочашћа, а сваки одлазак се сматрао "приватним".

Кардинал Рацингер, садашњи папа, 1998. је демантовао да он као руководилац конгрегације за "чување вјере", и папа Јован Павле Други, имају позитиван став о Међугорју.

Предузимане су казнене дисциплинске мјере против свештеника и монаха који су ширили култ указања.

Мјесни бискупи Мостара остајали су увијек изричити у негативном гледишту (Ратко Перић и прије њега Павао Жанић), говорили су о "триковима" који непрестано прате наводни случај указања, што је доводило до конфликата са фрањевцима који су активни у Међугорју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.