Уставни суд укинуо пресуду у предмету замјене бебе у породилишту

ПОДГОРИЦА - ​Уставни суд Црне Горе укинуо је пресуду Врховног суда у случају замјене бебе у породилишту, оцијенивши да држава није на одговарајући начин заштитила право једне породице на приватни и породични живот.

Наиме, жена из Црне Горе тек је у 36. години сазнала да људи који су је одгајали нису њени биолошки родитељи, након чега је откривено да је по рођењу замијењена у породилишту.

Суд је закључио да надлежни органи и редовни судови нису учинили довољно да расвијетле случај и пруже ефикасну заштиту породици, због чега је предмет враћен Врховном суду на поновно одлучивање.

Уставни суд Црне Горе усвојио је уставну жалбу три члана једне породице, укинуо пресуду Врховног суда Црне Горе и предмет вратио том суду на поновни поступак и одлучивање, оцијенивши да је терет расвјетљавања пропуста здравственог система и његових посљедица годинама препуштен самој породици, преносе Вијести.ме.

Жена рођена крајем седамдесетих у Котору

Подноситељка уставне жалбе рођена је крајем седамдесетих година прошлог вијека у Општој болници Котор и више од три деценије живјела је у увјерењу да су особе које су је одгојиле њени биолошки родитељи. Породица је све вријеме функционисала као породична заједница, без сазнања да је након њеног рођења дошло до замјене бебе у породилишту, саопштено је из Уставног суда.

Сумње су се код подноситељке, додају, појавиле тек када је и сама добила дјецу.

"Посматрајући њих и физичке разлике у односу на породицу у којој је одрасла, почела је да преиспитује своје биолошко поријекло и, након консултације са љекаром, инсистирала је на ДНК анализи. Чланови породице у почетку нису вјеровали да би њене сумње могле бити основане, а на анализу су пристали прије свега како би је разувјерили. Према њиховим исказима пред редовним судовима, нико није сумњао у исход теста. ДНК анализом урађеном 2014. године у Швајцарској подноситељка је, са 36 година, сазнала да особе које је цијелог живота сматрала својим родитељима нису њени биолошки родитељи, као ни да жена са којом је одрасла као са сестром није њена биолошка сестра. Резултат је касније потврђен додатним ДНК вјештачењем, којим је могућност биолошког родитељства искључена", наводе из Уставног суда.

Жена која је мислила да је њена мајка завршила на психијатријском лијечењу

Сазнање је, додају, оставило тешке посљедице на цијелу породицу.

"Подноситељка је пред редовним судом описала да за њу живот постоји 'прије и послије тог сазнања', док је њен отац навео да породица није ни сумњала у исход ДНК анализе и да је резултат за све представљао шок. Жена која је 36 година вјеровала да је биолошка мајка подноситељке од децембра 2018. године налази се на психијатријском лијечењу. Судски вјештаци утврдили су психичке посљедице и дуготрајне душевне болове код чланова породице", додају из суда, преносе Вијести.

Закључци Уставног суда

Држава није преузела активну улогу у расвјетљавању случаја.

Уставни суд је, наводе, предмет разматрао с аспекта позитивних обавеза државе да обезбиједи ефикасну заштиту права на приватни и породични живот. Члан 8 Европске конвенције о људским правима не подразумијева само обавезу државе да се уздржи од произвољног мијешања у приватни и породични живот, већ и да предузме одговарајуће мјере како би та права била стварно и ефикасно заштићена.

"Умјесто да болница и држава активно приступе расвјетљавању озбиљних и за цјелокупно друштво забрињавајућих навода о замјени беба и помогну у утврђивању истине, цјелокупан терет доказивања, финансирања високоакредитованих ДНК анализа у иностранству и вођења дугогодишњих судских поступака пребачен је на подносиоце уставне жалбе", наводе из суда.

Према оцјени Уставног суда, такав однос надлежних органа и судова представља повреду процесног аспекта права на приватни и породични живот из члана 8 Европске конвенције од стране обје тужене - државе Црне Горе и болнице.

"Суд је указао да су подносиоци, након што су сами морали да утврђују истину о догађају који је трајно промијенио њихове животе, били изложени и секундарној виктимизацији, умјесто да им буде обезбијеђен ефикасан институционални одговор и правична и размјерна сатисфакција за доживотно нарушавање психичког интегритета и породичног живота", пише у саопштењу.

Предмет, стога, не представља само питање пропуста болнице који је довео до замјене бебе, већ и питање одговора државе након откривања тог пропуста и испуњавања њених позитивних и процесних обавеза према особама чији су идентитет и породични живот тако озбиљно нарушени.

"Посебно забрињава пасиван однос надлежних државних органа и тужене болнице, који директно доводи у питање хоће ли подносиоци икада сазнати истину о свом биолошком поријеклу и судбини свог дјетета, односно родитеља", наводи се у одлуци Уставног суда.

Наводи о "комерцијализацији" накнаде уставноправно неприхватљиви

Основни суд у Херцег Новом досудио је подноситељки уставне жалбе 100.000 евра, а њеном оцу и сестри по 50.000 евра накнаде нематеријалне штете.

Виши суд у Бијелом Пољу потом је преиначио пресуду и накнаду смањио на 40.000 евра за подноситељку и по 15.000 евра за њеног оца и сестру, док је Врховни суд одбио њихове ревизије и потврдио такву одлуку.

Врховни суд је, између осталог, навео да накнада нематеријалне штете "није у функцији комерцијализације", већ да представља правичну сатисфакцију за претрпљене душевне болове.

Уставни суд је оцијенио да су наводи о комерцијализацији пуног износа тражене накнаде уставноправно неприхватљиви, имајући у виду природу и тежину повреде права подносилаца и посљедице које је замјена бебе произвела на њихов приватни и породични живот.

Уставни суд је указао да се приликом одмјеравања накнаде у оваквом случају морају узети у обзир специфичне околности које га битно разликују од уобичајених случајева накнаде нематеријалне штете.

Као најважније критеријуме Суд је издвојио вријеме без заједничког живота са биолошком породицом, период који је протекао од замјене бебе до сазнања истине о биолошком поријеклу, само сазнање да је особа деценијама живјела не знајући свој стварни биолошки идентитет, као и посљедице које је такав догађај произвео у њеном животу.

Уставни суд је нагласио да се морална штета настала таквим догађајем пројектује на најинтимнију сферу особе и задире у права као што су право на слободан развој личности, право на породични живот и право на сопствени идентитет.

"Сазнање о томе ко су биолошки родитељи није само питање пуке радозналости, већ фундаментални елемент личне историје, психолошког интегритета и саморазумијевања појединца", наводи се у одлуци Уставног суда.

Чињеница да је подноситељка истину о свом биолошком поријеклу сазнала тек као одрасла особа не умањује значај тог права.

Новчане накнаде

Позивајући се на праксу Европског суда за људска права, Уставни суд је указао да право на сазнање биолошког поријекла траје током цијелог живота и не престаје протеком времена.

Уставни суд је посебно цијенио чињеницу да су подносиоцима већ досуђене новчане накнаде, али је оцијенио да само досуђивање накнаде није довољно уколико тежина повреде није адекватно препозната и уколико судови нису дали одговарајуће и довољне разлоге да досуђена накнада одговара конкретним околностима случаја.

У том контексту, Уставни суд указао је и на праксу европских судова. Високи суд правде у Ла Риохи (Шпанија) је пресудом од 19. децембра 2025. године, у случају грешке у функционисању јавне здравствене службе која је довела до замјене беба у болници, обавезао тужене на накнаду од 975.000 евра.

Навођењем тог случаја Уставни суд није одредио износ накнаде који треба досудити подносиоцима, већ је указао на тежину повреде која настаје када је особа због пропуста здравственог система лишена могућности да живи са својом биолошком породицом и деценијама не зна истину о сопственом поријеклу, преносе Вијести.

Из тих разлога, Уставни суд укинуо је пресуду Врховног суда Црне Горе и предмет вратио том суду на поновни поступак и одлучивање, уз обавезу да у новом поступку случај размотри у складу са уставним и конвенцијским стандардима заштите права на приватни и породични живот.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.