У Пљевљима почело отимање имовине СПЦ: Продају манастирску воденицу стару 500 година

Срна
У Пљевљима почело отимање имовине СПЦ: Продају манастирску воденицу стару 500 година

ПЉЕВЉА- Одборници у Пљевљима усвојили су одлуку о продаји мотела "Водице", а у склопу комплекса биће продата и манастирска воденица стара 500 година.

Опозициони одборници указали су да је ријеч о "почетку одузимања црквене имовине" и "отварању коцкарница и кафића на црквеној имовини".

Скупштинска већина у Пљевљима (ДПС, СД, БС) усвојила је одлуку о продаји мотела "Водице" са припадајућим земљиштем и зградом старе воденице, преноси "Спутњик".

Нису помогле ни молбе владике Атанасија, који је упутио писмо челницима Пљеваља да се воденица не продаје.

Осим одборника опозиције, који су после усвајања напустили сједницу, против одлуке су била и двојица одборника ДПС-а, Срђан Пивљанин и Предраг Цвијовић.

Из владајуће коалиције тврде да се овим потезом само стварају услови за продају уколико се појави инвеститор, те да би се о томе поново изјашњавала Скупштина општине Пљевља.

- За одборнике опозиције, ово је "пилот пројекат и почетак одузимања имовине Српске православе цркве (СПЦ) - рекао је одборник Нове српске демократије Милан Лекић. Са њим се слаже и Божидар Бајић из Покрета за Пљевља, који додаје да је у том граду почело "отимање светиња у Црној Гори".

Одборници опозиције указују да воденица припада манастиру Свете Тројице, иако је уписана у катастру као власништво општине.

Одборник демократа Никола Ровчанин каже да су "указивали да ће на црквеној имовини отварати коцкарнице и кафиће", те да се то сада показује у праски.

Епископ милешевски Атанасије упутио је писмо којим моли челнике Пљеваља да не продају воденицу.

Владика Атанасије моли да се из продаје изузме воденица, јер "општина Пљевља није њен стварни власник, већ управа Манастира Свете Тројице".

- Надам се да вас, рођене Пљевљаке, не морам подсјећати да је на ријеци Брезници било пет манастирских воденица. Четири су одузете након Другог свјетског рата, док је поменута воденица једина остала у власништву манастира. Истина је да је манастирско земљиште на коме се данас налази нови дио Средње стручне школе, градски стадион, спортска дворана „Ада“, ресторан „Милет башта“ и комплетан парк Водице, као и истоимени мотел, шездесетих година одузето од манастира уз симболичну надокнаду - наводи се у писму владике.

Према његовим ријечима, манастир се са том насилном експропријацијом никада није сложио, али је воденица тада остала у његовом власништву и за њено одузимање манастир никад од општине није добио ни један динар.

- И након спроведене спорне експропријације, манастирска Управа је y њој мљела брашно за своје потребе и убирала приход од ујма - наводи владика Атанасије, додавши да је воденица стара колико и сам манастир и да је вијековима уживала заштиту чак и од турских власти.

Последњи пут, додао је владика, воденица је покривена у договору са Управом манастира средствима општине прије неколико година и то из разлога што су претходни, такорећи нови цријеп који је поставила Управа манастира, годинама ломили несавјесни грађани.

- Тај цријеп који се тренутно налази на нашој воденици је једино власништво општине, све остало је, до последњег камена, саграђено средствима манастира и био би гријех манастиру одузети оно што је његово. У вријеме Краљевине Југославије, као и Титове Југославије, манастиру је одузето преко 800 хектара земље, шуме, бројни дућани, зграде и куће. Већином одузетог манастирског земљишта данас газдује управо општина. Ко је, када и с којим циљем укњижио воденицу на општину, ми тренутно не знамо, али то није тешко утврдити. Оно што је сигурно - укњижба је извршена противзаконито - пише, између осталог, владика Атанасије.

Владика "очински моли" да челници Пљеваља одустану од продаје и учине да се воденица врати манастиру, наводећи да манастир посједује сву документацију о власништву, те додаје да ће покренути судски поступак ако она буде продата.

Предсједник општине Пљевља Игор Голубовић тврди да је разговарао са владиком и да је, како каже, "разговор завршен обостраним разумијевањем".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана