У Хрватској у поноћ почиње изборна тишина
ЗАГРЕБ - У Хрватској у поноћ ступа на снагу изборна тишина уочи парламентарних избора у недјељу, 5. јула.
Током два дана изборне тишине забрањена је свака изборна промоција, објављивање процена изборних резултата, објављивање фотографија у средствима јавног информисања, изјава и интервјуа кандидата.
Редовни парламентарни избори у Хрватској је требало да буду одржани у децембру ове године, али епидемиолошка ситуација усљед корона вируса утицала је да одлука буде другачија И да се на изборе иде пар месеци раније.
Званично, изборна кампања је трајала само 15 дана, незванично она је била много дуже
На изборима учествују 192 листе са 2.700 кандидата.
Број листа по изборним јединицама није исти и креће се од 13 у 5. до 22 у седам изборних јединица.
На изборним листама су 41 одсто жене, а просечна старост кандидата је 48,6 година.
У 12. изборној јединици, у којој осам заступника бирају националне мањине, 17 је кандидата.
Српска мањина има загарантована три посланичка мандата, а кандидати су из СДС С И ДС С.
Мађарска и италијанска мањина има по једног загарантованог кандидата, тако да је већ сада познато да ће мандате у парламенту добити Роберт Јанковиц односно Фурио Радин, који су И једини кандидати.
Иначе, хрватски парламент има 151 посланика, који се бирају непосредно тајним гласањем на мандат од четири године.
У 10 изборних јединица у Хрватској бира их се по 14, дијаспора бира три, а припадници мањина осам саборских заступника.
Због епидемије коронавируса и мера заштите које се примјењују, недељни парламентарни избори једни су од најзахтјевнијих од стицања хрватске самосталности.
Право гласа на изборима у Хрватској има 3,86 милиона бирача, који ће у Хрватској И иностранству гласати на око 7.000 хиљада бирачких места.
Изборе ће пратити готово 8.700 посматрача.
На спровођењу избора биће ангажовано око 75.000 људи.
Иначе, према оцени аналитичара И истраживањима јавног мњења Хрватска се налази пред најнеизвеснијим парламентарним изборима, а ко год да формира нову владу наћи ће се пред низом незавршених послова, који неретко захтевају и доношење непопуларних одлука.
Према последњим истраживањима, тесну победу могла би да оствари Рестарт коалиција, окупљена око опозиционог СДП-а, из које је потекао актуелни председник, Зоран Милановић, али већи коалициони потенцијал актуелног премијера Андреја Пленковића И владајућег ХДЗ-а могао би, сматра се, бити пресудан за формирање нове владе.
Према проценама ХРејтинга, у свих десет изборних јединица релативни победник могла би да буде листа СДП коју предводи Давор Бернардић, са 60 мандата, друга је она коју води Пленковић са 54 мандата, а трећи Домовински покрет Мирослава Шкоре са 18 мандата.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
