У Хрватској све више гладних

ЗAГРЕБ - На врата народних кухиња свакога дана куца све више Хрвата. Људи се обраћају и центрима за социјални рад, Каритасу, Цркви, али ако и ишта добију, та ће им помоћ бити кратког даха, пише Танјуг.

У Хрватској је сиромашна петина становника. Више од 850.000 људи је званично тако заведено, али ако се томе додају десетине хиљада оних који живе тек црту изнад границе сиромаштва, број најугроженијих досеже милион, наводи се на сајту њњњ. нет.хр.

Социјалну помоћ прима 43.000 људи, ове године је подијељено више од 60.000 једнократних помоћи, а 30.000 људи добија помоћ за подмирење трошкова становања и огрев.

- Сви су дужни свима, 'живог' новца ни за лијек, предузетницима пријети пропаст, радницима рад без пребијене куне, чекања или на крају отказ. Свакога дана у Хрватској 500 људи остаје без посла - наводи исти извор.

Економски стручњаци већ годинама упозоравају да је број радника у привреди једнак броју пензионера и запослених у државним службама, и да нема спаса без промјене политике, подстицања економије и кресања државних расхода.

Судећи по државном буџету за 2010. годину, промјене неће ускоро доћи.

Ивица Мудринић, челник Хрватског удружења послодаваца, каже да "у тренутку када се губе радна мјеста и пада извоз, такав буџет представља континуитет владине политике". A наставак такве економске политике, сматра он, довешће до губитка још 40-50.000 радних мјеста.

Стручњаци прогнозирају да ће сљедеће године стопа незапослености у Хрватској бита једнака оној с краја деведесетих година. Истовремено, држава ће наставити да "харачи" и шаље министра финансија Ивана Шукера у свијет за нове позајмице.

Грешке

Иако су многи спремни да за све недаће криве глобалну рецесију, на недавној трибини СССХ-а и њемачке Фондације "Фридрих Еберт" у Загребу чуле су се и оцјене појединих стручњака да је 80 одсто кризе проузроковано грешкама направљеним у Хрватској, а тек 20 одсто преливањем свјетске кризе.

- Хрватска се сада суочава с истином - има већу потрошњу од производње, већи увоз од извоза, висок спољни дуг, стално јој се смањује конкурентност, уништила је индустрију која је била изграђена у социјализму, а ништа ново није створила - оцијенио је економски стручњак Љубо Јурчић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.