У Хрватској се уводи закон о проглашењу личног банкрота

Загреб - Презадужени Хрвати би ускоро могли добити могућност проглашења личног банкрота, најављено је из министарства правде.

Тачан датум доношења закона који би прописивао услове и начин проглашавања банкрота за сада се још не зна, али то сигурно неће бити прије јесени, пише портал business.hr.

По ријечима Озрена Матијашевића, предсједника Хрватског удружења синдиката, око 10.000 хрватских грађана не може отплаћивати своје дугове, али је по неким процјенама та цифра и до 30.000.

Из министарства истичу и то да ће се идеје за закон о личном банкроту тражити у словеначком и белгијском моделу јер су процјењени као најпримјењивији за хрватске прилике.

Словеначки модел, стар четири године, најбољи је узор и за Матијашевића који се већ неколико година, као и дио јавности, залаже за увођење личног банкрота.

Институт личног банкрота је задње рјешење, након што се утврди да не постоје друге могућности за излазак из дугова, и то подразумијева да дужник на неко вријеме губи самосталност у вођењу личних финансија и добија стараоца, односно стечајног управника који управља свом његовом имовином и рачунима.

Стечајни управник управља имовином дужника док не отплати све дугове, али и одређено вријеме након тога контролише његове финансије и може управљати њима, нарочито хоће ли се и под којим условима то лице убудуће задуживати, док се не покаже како је оно способно да настави да води финансије самостално.

Тек тада, има право и на то да поново затражи издавање картица или кредит у банци.

Презадужени грађани, чија имовина досеже оквире дугова могли би сјести с повјериоцима у центрима за мирење или се у неформалном контакту ријешити дуга.

Наредна мјера била би покретање судског поступка личног банкрота, а за такве случајеве би се увели посебни стараоци из редова јавних биљежника (нотара) и лиценцираних адвоката чији би задатак био да брину о даљњем пословању грађанина након банкрота.

Значајном броју грађана институт личног банкрота био би спас, иако се њиме не подразумијева брисање дугова, већ стварање услова за њихову отплату, уз могућност да дужник ипак задржи приходе довољне за покриће основних животних потреба.

Приликом личног банкрота сва имовина дужника, што укључује и стан или кућу у којој живи, могу бити продати, као и аутомобил, скупља одјећа, накит и слично.

Дужнику остају тек намјештај, дио одјеће и лични предмети. Може задржати и аутомобил, али само ако докаже да му је нужан за посао, или евентуално због болесног дјетета или члана фамилије.

Од продаје имовине отплаћују се дугови, а ако то није довољно, ради се план даљње отплате на темељу постојећих прихода. Од дужника се тражи да покуша наћи и додатне изворе прихода, односно додатни посао.

Словеначки закон заснива се на америчком моделу. Стечај може покренути и дужник и повјерилац, а води се на суду, при чему је стечајни управник старатељ грађана у проблемима. Имовина се продаје, а ненаплаћени дугови опраштају. Наравно, дугови неће бити отписани заувијек.

У Словенији постоји период од двије до пет година у коме се може одузимати и 60 одсто прихода за подмирење дугова. Лице које је прогласило банкрот у Словенији, једном кад он заврши, не може га поново прогласити наредних десет година.

Подсјетимо, крајем априла због неизвршених основа за плаћање у Хрватској је било блокирано 211.048 грађана, чије је укупни дуг износио 13,62 милијарди куна (1,81 милијарди евра).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.