Транскрипти о злочинима над Србима у ДОРХ-у

ЗAГРЕБ - Иницијатива младих за људска права јуче је Државном тужилаштву Хрватске (ДОРХ) доставила шест транскрипата изјава чланова породица особа ухапшених, убијених и несталих Срба с подручја Вуковара 1991. године, захтијевајући да се процесирају одговорни за те злочине, саопштио је координатор ове Иницијативе Марио Мажић.

Ови су злочини, према информацијама до којих је дошла Иницијатива младих Хрватске, почињени у периоду од јуна до августа 1991. године, а према сазнањима неких од саговорника Иницијативе, починили су их припадници Збора народне гарде (ЗНГ) и Секретаријата за народну одбрану у Вуковару.

Иницијатива тражи да ДОРХ ову документацију искористи у истражи и приликом обликовања оптужнице против Томислава Мерчепа, али и других особа које су учествовале у злочинима почињенима над цивилним становништвом српске националности у Вуковару 1991. године.

- Из оптужнице против Мерчепа не смије изостати његово дјеловање у Вуковару, прије оснивања резервне јединице МУП-а која је дјеловала под његовим заповједништвом од септембра 1991. године - наводи Иницијатива младих у саопштењу.

Истрага Иницијативе указује на то да је у Вуковару у овом периоду провођен терор над становништвом српске националности.

У транскриптима, који су јуче предати ДОРХ-у постоје и наводи о томе да су неке особе из војног и политичког врха из тог времена, а од којих неке и данас обављају високе државне дужности, имале сазнања о злочинима и резолутно одбијали да дјелују на њиховом спречавању и санкционисању иако су за то имали могућност и обавезу.

- Ово се у првом реду односи на тадашњег министра унутрашњих послова Хрватске Ивана Векића, те тадашњег предсједника Кризног штаба за Славонију и Барању Владимира Шекса - наводи Мажић у саопштењу.

Он додаје да се Иницијатива нада да ће ДОРХ детаљно обрадити ове и друге случајеве и омогућити адекватно процесуирање одговорних за злочине.

"Олуја"

Мажић је раније "Гласу Српске" рекао да су у "Олуји", а посебно послије ње убијени бројни цивили. Око 20.000 приватних објеката, махом у власништву грађана српске националности, спаљено је, а протјеран је огроман број људи.

- О томе треба причати, то треба признати и за то се извинити. Тек тада се може говорити о стварном помирењу и о суочавању са ратном прошлошћу на основу чињеница. До тада ће ово питање увијек бити камен спотицања. Треба утврдити чињенице и процесуирати злочинце - истакао је Мажић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.