Све више захтјева за одштету због мучења у ратном затвору Лора

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Све више захтјева за одштету због мучења у ратном затвору Лора

ЗAГРЕБ - Бивши затвореници (углавном Срби) хрватског ратног војног затвора "Лора" у Сплиту и породице убијених у све већем броју туже Хрватску тражећи одштету.

Једна од жртава "Лоре" је и Сплићанин Мирослав Каталина, који од Хрватске тражи три милиона куна (300.000 евра), а адвокатско друштво "Нобило и други" заступа на десетине Срба који, такође, траже одштету.

Према судској пракси у Хрватској, породице мучених који су умрли од посљедица злостављања у "Лори", могле би очекивати свега тридесетак хиљада евра.

Међу онима који туже Хрватску је и сплитски Србин Ђорђе Катић, који је имао храбрости да јавно први проговори о том злогласном мучилишту за Србе, још 1992. године у тада независном листу "Слободна Далмација", која је објавила његову исповијест.

Катић данас живи у Aустралији и тражи око 100.000 евра одштете, а заступа га Aнте Нобило, чијој адвокатској канцеларији пуномоћ дају и жртве "Лоре" - ратни заробљеници као што је Војкан Живковић.

Стравична искуства из "Лоре" Живковић је испричао за Радио   Слободна Европа.

- Малтретирања, спајања на струју, бушења ушију жицама (носио сам свих седам дана у обје ушне шкољке минђуше од жица) - које су служиле за спајање на индукторски телефон, па и на струју од 220 волти. Такође, памтим свакодневне туче, малтретирања, иживљавања, резање прстију… - навео је он.

Након судског процеса тзв. "Лора 2", који би требало да почне ускоро, а у којем ће се судити за злочине над ратним заробљеницима, услиједиће нови захтјеви за одштету.

Од петорице осумњичених за злочин над ратним заробљеницима и цивилима тројица су у затвору - Тончи Вркић, Aнте Гудић и Aнђелко Ботић, док су двојица: Томислав Дуић и Емилио Бунгур већ више од четири године у бијегу.

Исповијест

"Слободна Далмација" објавила је исповијест Ђорђа Катића неколико дана након изласка из тог мучилишта.

Његову причу забиљежио је новинар Звоне Крстуловић, који се за Слободну Европу присјетио тог времена.

- Након објављивања тог текста никад нису били ужаренији телефони у редакцији. Звали су и кући, писали пријетње. Знали су ми чак на улици довикивати: "Звоне, шта ти је то требало" - прича Крстуловић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.