Суђење Мерчепу: То није била војска него звијери пуштене с ланца

ЗАГРЕБ - Суђење Томиславу Мерчепу за ратни злочин над цивилима 1991. у понедјељак је почело поново пред новим судским вијећем.

Суђење је одгођено прошлог понедјељка јер је судија Јадранка Мандушић, која је била у првом судском вијећу, испитала једног свједока из истраге против Мерчепа. Томислав Мерчеп поновио је да се не осјећа кривим те казао да оптужницу сматра жалосном.

Расправа се наставила свједочењем пет свједока. Вјера Велебит, супруга Боже Велебита којега су припадници тзв. Мерчепове јединице ухапсили и убили у октобру 1991. године, подсјетила се дана кад је одведен.

- Одвезла сам супруга на аутобуску станицу у Кутини јер је ишао за Загреб. Након 200 метара пред мене су излетјела тројица мушкараца и питала ме гдје је Божо. Окренули смо се, а већ су га двојица водила к мени у нашег "стојадина". Један је сјео крај мене с упереном пушком, а двојица с њима страга. Потом су га пребацили у бијели комби који је возио Звонимир Закошек. Тад сам га посљедњи пут видјела - казала је Вјера. Истог дана у њихову кућу дошао је Крешимир Штеовић, који је био присутан током Божиног хапшења, са још тројицом.

Тражили су је да им преда све валуте. Дала им је 400 швајцарских франака и 100 марака, за што су јој дали потврду који су потписали Штеовић, Мијо Јајић и Вјера. Иако је сваки дан одлазила у штаб у Пакрачку Пољану распитивати се за свог супруга, није знала што му се догодило све до лани кад су идентификовани његови посмртни остаци ископани из једне од гробница на том подручју. Двије године касније електричар Звонко Билат, који је у међувремену умро, признао јој је да је видио њеног супруга међу заробљеницима док је поправљао квар на електричним инсталацијама у кућу која је служила као затвор.

Божо је наводно био сав црн, но Билат није знао да ли су га тако јако претукли или су га "палили". Свједокињу су питали какве су ознаке имали припадници тзв. Мерчепове јединице.

- Свакакве, Тигрови, ЗНГ, Војна полиција. Аути су им били ишарани надимцима. То није изгледало као војска која је бранила Хрватску, већ као звијери пуштене с ланца.

Крешимир Штеовић, који је судјеловао у хапшењу Боже Велебита, објаснио је суду да је он у Међурићу био дио "сеоске страже".

- За Божу Велебита добили смо наредбу да га ухапсимо ако га видимо да пролази. Његово име било је на папирићу. Ја сам био на стражи тог дана кад је прошао. Зауставили смо га и позвали припаднике "Мерчепове" јединице - казао је Штеовић. Додао је да је био присутан приликом претраге Божине куће јер су "требали свједока". Мерчепа је видио само једном и то у пролазу, а није знао објаснити ни којој је јединици припадао, је ли био дио полиције или војске, као ни ко им је био заповједник. Објаснио је да је то зато јер се није мицао с укрштања на којему је био пунк "сеоске страже".

О одвођењу Боже Велебита свједочили су Горан Скозит, такође припадник "сеоске страже" који је у то вријеме био у смјени, те Божин нећак Едо Бакса.

Гуњевића су мучили па пустили и рекли да је ријеч о грешци

Иван Маријановић, љекар који је оперисао рањеног Мерчепа, говорио је о познанству с Ђорђом Гуњевићем, тадашњим помоћником повјереника за здравство за општину Пакрац. Њега су, стоји у оптужници, тзв. Мерчеповци одвели 11. октобра 1991. године, узели му Ладу Самару и новчаник с 20.000 ДЕМ-а и 100.000 динара. Неколико дана су га мучили Гуњевића су пустили уз напомену да је ријеч о "грешци" те му вратили ауто и документе, али не и новац.

Маријановић је Мерчепа видио у болници у Кутини, камо су морали пребацити рањенике из пакрачке болнице. Мерчеп је био у посјети рањеним саборцима.

- Рекао сам му да не вјерујем то што пишу да је Малетић министар здравља САО Крајине, да их обојицу знам лично те да знам да то није истина. Касније сам чуо да су пуштени - прича Маријановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.