Штрбац: Крајње је вријеме да неко буде оптужен за убиство хендикепираних Срба

Београд - Директор Документационо-информативног центра „Веритас” Саво Штрбац рекао је да је вријеме да се коначно заврши истрага и неко оптужи за ратни злочин убиства девет хендикепираних српских цивила у школи у Двору на Уни у Хрватској 8. августа 1995. године, с обзиром на то да постоји обиље материјала и доказа, преносе агенције.

Штрбац је рекао да постоје бројни материјали о овом убиству, видео - снимци, изјаве очевидаца, извјештаји УН, хрватски извори, те извјештаји у медијима, на основу којих је јасно ко су убице и поновио да све упућује на то да су злочин починиле хрватске јединице из загребачке Дубраве, које су биле под командом Матије Ципрића.

- Ципрић је ово негирао, али ја и не кажем да је тај злочин починио он директно, него његови људи који су ушли у то подручје око Двора и контролисали тај крај гдје се налазила школа и гдје се десио злочин - рекао је Штрбац.

Напомињући да су у јануару ове године српски и хрватски тужиоци испитивали данске војнике из састава УН, неопсредне очевице тог злочина, Штрбац је истакао да би било крајње вријеме да тужилаштво нешто уради, с обзиром на то да се примиче 17 година од тог злочина, а истрага још тапка у мјесту.

Штрбац је додао да злочин нису починили муслимани који су заиста били у близини тог подручја, али ни Срби које хрватска страна оптужује, те навео да “Веритасова” истраживања несумњиво упућују на закључак да су припадници 145. бригаде из загребачке Дубраве и 17. домобранске пуковније Хрватске војске већ 7. августа поподне ушли у Двор.

Према подацима “Веритаса”, Хрвати су, и по хрватским и по српским изворима, ушли у Двор у поподневним часовима 7. августа, а злочин се догодио 8. августа око 14.30 часова.

Један од извора је и књига о ратном путу 145. бригаде ХВО из загребачке Дубраве, а у хрватском часопису „Зрин” од 17. септембра 1995. године, сами Хрвати говоре које су јединице ушле прве у Двор на Уни и из ког правца, и помиње се име команданта у специјалној загребачкој извиђачко - диверзантској сатнији Матије Ципрића.

У УН-овим документима, на које се позвао хрватски портал “Index.hr”, описана су, према ријечима једног данског војника, четворица мушкараца који су, без икаквог разлога ликвидирали српске цивиле, као и начин на који су жртве смакнуте.

Свједок је првог починиоца описао као мушкарца од 40 година, високог 190 центиметара, витког, у тамној маскирној униформи и с руксаком, наоружаним највероватније аутоматским оружјем АК 47, који је побио цивиле у школском ходнику.

Други је почининилац описан као педесетогодишњак, висине од 160 - 170 центиметара, одјевен у тамну маскирну униформу, који је у школски ходник убацио ручну гранату.

Преостала двојица имала су око 30 година и били су одјевени у свијетле маскирне униформе, наоружани аутоматским оружјем АК 47, а један од њих је ушао с противтенковском мином у школу, док је други убацио ручну бомбу у школу.

Дан након емитовања прилога данске телевизије о овом злочину у априлу 2011. године, хрватски портал “Index.hr”, на основу „повјерљивих докумената УН-а”, објавио је опис девет жртава, од којих је шест идентификовано: Десанка Теодоровић (1915), Зорка Марић (1956), Јован Мацут (1931), Терезија Ружак (1933), Дарко Кривокућа (1976) и Слободан Вукшић (око 70 год).

Према “Веритасовим” истраживањима, жртве су штићеници Дома пензионера и пацијенти Психијатрије из Петриње.

Иако се у свим изворима наводи да су све жртве српске националности, “Веритас” је дошао до сазнања да је Терезија Ружак по националности Хрватица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.