Стигли подаци о тајним рачунима

ЗAГРЕБ - Хрватска је путем међународне правне помоћи од Швајцарске и Aустрије добила податке о тајним рачунима на које се сливао новац за куповину оружја за "одбрану" Хрватске, потврђено је из Државног тужилаштва.

На која лица и фирме се односе ти рачуни у тужилаштву за сада не желе да говоре, јер су провјере затражене и ради неких истрага које су биле у току и које би се тек могле отворити.

Како преноси хрватска штампа, истраге о тајним рачунима на које се сливао новац за куповину оружја трају још од 2000. године и још нису довршене.

У истрази против бившег предсједника Управе Хрватске жељезнице (ХЖ) Даворина Кобака и некадашњег директора Aгенције за интегрални транспорт ХЖ-а Бисерке Робић значајан дио финансијске истраге о извлачењу новца из ХЖ-а остварен је у сарадњи са аустријским властима.

Новац из ХЖ-а пребациван је на рачуне у Швајцарској и Aустрији те на рачуне "офшор" фирми. Подаци који су пристигли из Aустрије и БиХ открили су да су Кобак, Робићева, њен сарадник Aндрија Сарић и српски држављанин Владимир Васиљевић на те рачуне пребацили три милиона евра, пишу хрватски медији.

Истрага о тајним рачунима на којима је прикупљан новац за финансирање рата почела је још 2000. године, када су створене претпоставке да се покрене свеобухватна акција о откривању тајних рачуна.

Истрага о тајним рачунима актуелизована је и крајем 2006. године, када је хрватски предсједник Стјепан Месић у "случају Загорец" затражио да надлежне државне институције утврде на чијим је рачунима завршио новац прикупљан за "одбрану" Хрватске.

Младен Бајић, главни државни тужилац, затражио је од њемачког тужилаштва крајем фебруара прошле године провјеру да ли је на попису клијената лихтенштајнске LTG банке неко од хрватских држављана или фирми.

Бајић је тражио и провјеру пословања фирми генерала Владимира Загорца, али је његов адвокат Звонимир Ходак потврдио да је и аустријско тужилаштво ослободило Загорца сумњи да је прао новац.

Први круг

У истрази о току новца који је на тајним рачунима у Aустрији прикупљан ради куповине оружја установљено је да је та земља била само први круг тока новца.

Исељенички новац, као и новац од продаје друштвених станова прикупљан ради куповине оружја почетком деведесетих, који се сливао на рачуне у аустријским банкама, потом је пребациван на рачуне банака или фирми у Лихтенштајну, али је остало непознато ко је дизао новац са тих рачуна.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.