Србин, осумњичен за ратне злочине у Вуковару, у Енглеској заштићен законом

Лондон - Србину Милану Шарчевићу, осумњиченом за ратне злочине у Вуковару, дозвољено је да остане у Великој Британији уз образложење да би његово избацивање из општинског стана у Лондону значило кршење људских права.

Шарчевић је, како пише “Дејли мејл”, осумњичен да је учествовао у масакру у Вуковару 1991, а пре 10 година одбијен му је захтјев за азил у Великој Британији, али се вратио 2003, послије чега је његов случај стајао у фиоци седам година.

У почетку је признао да се на страни Срба борио у Хрватској, а касније тврдио како није упознат са масакром. Међутим, допуштено му је да остане у Британији јер би његово избацивање значило кршење људских права, али му је министарство полиције 2011. наредило да напусти земљу, а судија је преиначио ову одлуку и, позивајући се на члан 8 Закона о људским правима допустио му право на “породични живот” и останак у Британији.
 
Овај 60-годишњак је први пут стигао на Острво пре више од деценије, и када му је одбијен азил, вратио се у Хрватску у септембру 2002. Међутим, осам мјесеци касније допуштено му је да поново поднесе захтјев за азил, а како је у то вријеме систем за одобравање азила био у хаосу, његов случај је стајао у фиоци осам година. За то вријеме се и његова породица настанила у Британији.

Када је “Дејли мејл” открио да живи у општинском стану, са супругом, ћерком и унуком, на сва уста је хвалио законе о људским правима који су му омогућили да са породицом остане у том стану. Чак је на недавним локалним изборима волонтирао на гласачком мјесту.
 
- Нисам окрвавио руке. Био сам у војсци, али нисам убио невине цивиле. Једноставно, срећан сам што ми Закон о људским правима омогућава да останем у земљи... То ми је променило живот. Сада једино чекам да ми Министарство унутрашњих послова изда дозволу да могу да нађем неки посао. Можда ћу се пријавити да радим у паркинг сервису, да будем чувар или чистач у хотелу. Прихватићу сваки посао. Желим да ми ова земља постане домовина - рекао је он.
 
Када је био на разговору у имиграционом одјељењу, рекао је службеницима како очекује да ће га означити као осумјиченог за ратне злочине јер је “био тамо када су довели људе који су изгубили животе”.
 
Министарство унутрашњих послова је 2011. одбило његов захтјев и оптужило га да је “учествовао у масакру хрватских заробљеника”. Али пред жалбеним имиграционим судом одбацио је ранији исказ и тврдио да је за масакр сазнао тек 10 година касније и да “није ни метак опалио” у Вуковару.
 
Судија је рекао да доказ о његовом учествовању у масакру “није мјеродаван” и да не може бити оправдање за кршење његових људских права из члана 8, рекавши да постоје докази о његовом “постојаном породичном животу”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.