Словенци и Aустријанци “заратили” због крањске кобасице

Љубљана - Словенци и Аустријанци су “заратили” због крањске кобасице, а ни Хрвати нису равнодушни у том спору и сматрају да и они имају право на овај прозвод, преносе агенције.

Словенци желе да заштите назив “крањска кобасица” као свој бренд и још прошле године упозорили су хрватске произвођаче да своје кобасице не називају - “крањским”.

- Крањска са сиром још није изгубљена - изјавио је за аустријске медије министар пољопривреде Ники Берлакович, који је додао да Аустријанци неће допустити да им се забрани кориштење имена “крањска” кад је ријеч о овој - међу Аустријанцима врло популарној кобасици.

Словенија је прије неколико дана Европској комисији поднијела захтјев да се заштити име “крањска кобасица”, како би га могли носити само словенски производи.

Чињеница је да је ријеч о димљеној кобасици чије име потиче из историјске регије Крањске - која се налази у данашњој Словенији.

Словеначки медији још прошле године објавили су да надлежно министарство намјерава дипломатским каналима да упозори хрватске институције да се у Хрватској производи и продаје “крањска кобасица”, која ни приближно није “крањска”.

Од 2008. крањска кобасица у Словенији је заштићени географски производ, а Словенија је о том питању сада кренула и у офанзиву у ЕУ.

Аустријанци протествују, јер сматрају да би, уколико би име “крањска” било заиста заштићено, њихови домаћи произвођачи запали у озбиљне невоље.

Аустријска Канцеларија за патенте наводи да би заштита имена значила крај у Аустрији изузетно раширеног кориштења назива за сличне кобасице”.

У Аустрији, прије свега у Бечу, врло су популарне крањске кобасице са сиром.

Сада је рок од шест мјесеци за улагање жалбе, а потом ће ЕУ одлучити требају ли крањске кобасице уживати заштићени статус - попут француског коњака или шварцвалдске шунке.

Једно је сигурно: крањска кобасица прозводи се од свињског меса.

Словенија и Aустрија у рукама има увјерљиве аргументе

Словенци су Унији предали врло детаљан опис “крањске клобасе” као “пастеризоване полутрајне кобасице из грубо мљевене свињетине”.

Ту се озбиљно позива на давну прошлост и објашњава да је регија Крањска од 1002. била самостална маркгрофовија са својим властитим маркгрофом.

У једном раздобљу припадала је и Аустрији, али то је сада прошлост.

Словенци наводе и цитат из једне “Куварице” из 19. вијека и подсјећају на традицију.

Навели су и причу о хабсбуршком цару Фрањи Јосипу, који је једном у својој кочији пролазио Крањском, те застао у једној гостионици и затражио нешто за јело.

Посрамљена крчмарица је наводно одговорила: “Имамо само нашу обичну домаћу кобасицу, ништа друго.” Али, цар је, након што је пробао кобасицу, одговорио: “То није обична кобасица, то је крањска кобасица”.

У Бечу неки на овај захтјев за заштитом имена “крањска” гледају као на осветнички потез због спора око бучиног уља.

Аустријанци су 1996. заштитили своје “штајерско уље”, које због добре продаје зову и “штајерским црним златом”.

Недавно је Љубљана, пак, покушала свој словеначки конкурентски производ регистровати као “штајерско прекомурско бучино уље”.

Аустријски су произвођачи на то побјесњели и Бриселу врло јасно дали до знања шта мисле о тој идеји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.