Резултати пописа у Хрватској: Број Срба смањен за 9,5 одсто

У односу на претходни попис у Хрватској, прије десет година, број Срба је смањен за 9,5 одсто, што указује на чињеницу да ће Срби изгубити права из уставног закона у мјестима гдје их више неће бити ни трећина.

Иако још нису објављени детаљни резултати пописа када је ријеч о националној структури, сасвим је јасно да Срба неће бити трећина ни у мјестима где су увијек били у већини, а то значи да неће моћи више да користе своје писмо и језик, као ни да остварују права код запошљавања. Први резултати пописа указују да би то могло да задеси Србе широм Хрватске, од Славоније, Лике до Баније и Кордуна.

Како сада стоје ствари, Срба ни у Вуковару нема довољно да убудуће остварују права из уставног закона, што значи да су "пали" испод трећине становника града. Градоначелник Иван Пенава, који је предњачио у притисцима на српску заједницу, прогнозира да је Срба у том граду између 25 и 28 одсто, у односу на 33 одсто колико их је било прије десет година када је урађен посљедњи попис, пишу "Новости".

Чини се да сада траје други егзодус који проживљавају Срби у Хрватској, јер се исељавају млади, а остају само старци. Попис показује да је Вуковар изгубио у посљедњих десет година 4.147 становника, а Глина 2.076. У Костајници је чак 30 одсто мање становника у односу на прошли попис.

У Двору, гдје су Срби чинили већину је катастрофална ситуација јер је град од 5.570 пао на 3.044 становника. И у Гвозду је пад становника од 30 одсто, Доњем Лапцу 32 одсто, у Удбини 28 одсто. Пуста су многа српска мјеста у Лици, а у Удбини која је имала 1.874 становника сада живи њих 1.346.

Сада је потпуно јасно да је пропао и пројекат повратка Срба у Хрватску, јер недостатак посла и стални притисци довели су до тога да не само да се Срби не могу да врате, већ да и оно мало преосталих одлази. Уставни закон из 1991. године бар је у неким срединама омогућио да Срби учествују у власти и да имају равноправни положај да дођу до посла и користе своје писмо и језик, а сада ће и то бити доведено у питање.

Треба подсјетити да је усвајање уставног закона био предуслов за Хрватску да уђе у Европску унију, иако до сада није био у потпуности поштован у Вуковару, али и многим другим мјестима. Ако попис покаже, у што нема сумње, да у многим мјестима Срба више нема ни трећина, биће то нови притисак на српску заједницу. Како се из Хрватске исељавају и Срби и Хрвати. тај негативни тренд свакако ће се задржати, али са већим посљедицама баш за Србе.

Очигледно Хрватској није користио, бар када је ријеч о демографији ни улазак у ЕУ, јер је од тада изгубила чак 400.000 становника, а од осамостаљења 1991. до данас - милион.

Хрватска министарства културе и спољних послова припремају протест због усвајања Закона о културном наслијеђу у Србији. У Хрватској тврде да се легализују настојања да се дубровачка књижевност прогласи заједничком Срба и Хрвата и да је ријеч о томе да Србија жели присвојити "права" на Држића, Гундулића и друге великане из тог времена, преносе Новости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.