Ратни договори Туђмана и Милошевића

ЗАГРЕБ - Много прашине дигло се због најаве да ће на Zagreb Doxу бити приказан филм

И прије него што су многи видјели филм, почеле су пљуштати оптужбе о покушају релативизовања српске кривице за злочине у Вуковару, о пропаганди којом се желе изједначити жртва и агресор, о покушајима рехабилитације Милошевића...

Аутори уверавају да им није на крај памети није пало да доводе у питање српске злочине током рата.

„Свјесни смо да ће у Хрватској наш филм бити обиљежен као просрпски, док су нас након премијере у Србији прозивали за прохрватску пропаганду. Таква потпуно супротна виђења филма само говоре о потреби да се тешка међудржавна питања напокон отворе и сагледају хладне главе, с обије стране,” говори С. Зарић, иначе уредница информативног програма РТС-а која је већ снимила филмове о Сребреници, Јованки Броз и низу других политички осјетљивих тема.

„Такође је важно нагласити да ми не постављамо тезе, већ само отварамо питања о којима се досад у јавности није много говорило. Ми не можемо недвосмислено тврдити да је рат у бившој Југославији био договорен између Туђмана и Милошевића, но чињеница је да су се они за вријеме тог рата сусрели 48 пута, да су читаво вријеме били у редовном телефонском контакту, и да је Хрвоје Шаринић усред рата чак 11 пута био код Милошевића у Београду. И не само то, него су Срби и Хрвати отворено трговали оружјем и ресурсима током читавог рата у БиХ. Волио бих да то чују људи који и данас на рат гледају црно-бијело. Он је у стварности био много, много прљавији,” додаје редатељ Чоловић.

Одбили чланство у ЕЗ

На примјер, у филму Душан Виро отворено говори о томе како су му Младићеви људи на састанку у Кисељаку рекли да Хрватска треба повећати количине нафте коју шаље Републици Српској, јер им треба за дјеловање у Републици Српској Крајини, пише Вечерњи лист.

Према писању хрватског листа, из филма се сазнаје и како се генерал Младић у Мађарској састајао с хрватским генералима, како је Караџић имао посебног човјека за састанке с Хрвојем Шаринићем, затим како су Туђман и Милошевић након састанка у Карађорђеву именовали комисије историчара и академика које су се неколико пута састајале да договоре детаље о подјели Југославије!

Међу мало познатим информацијама које се откривају у том филму, а у којем говоре предсједници и водеће дипломате свих бивших држава, појављује се и она да је Европска заједница непосредно прије рата нудила пет милијарди долара и придружено чланство представницима супротстављених страна у распадајућој Југославији. Киро Глигоров посвједочио је како је Фрањо Туђман одбио тај приједлог, нагласивши да му је у интересу самостална Хрватска под сваку цијену.

Вуковар за признање

„То је било у тренутку у којем су ставови чланица ЕЗ били подјељени, и Туђману је, колико год то страшно звучало, Вуковар добро послужио да прикаже жртву хрватског народа и придобије међународну заједницу. Због тога је Загреб саботирао евакуацију цивила из Вуковара, о чему се сад поново прича и у вашим медијима,” објашњава Зарићева.

Недуго након трагичног пада Вуковара, политички фокус интереса преселио се у БиХ, гдје су Срби Хрватима и Бошњацима чак пружали услуге гранатирања непријатеља, по тарифи једна граната - пет хиљада марака. Ситуација је све више измицала контроли Загреба и Београда.

„Туђман се у једном тренутку одрекао Хрвата у БиХ како би добио границе РХ. Исто се тако Милошевић одрекао Срба у РХ како би добио Републику Српску. Они су о томе говорили у терминима хуманог пресељења, али у Хагу се то недвосмислено назива етничким чишћењем,” каже за Вечерњи лист Слађана Зарић.

„Поента овог филма није у демонизовану једних и аболирању других, него у томе да се Југославија није морала распасти тако крваво и уз толике страшне жртве. Ми, свако са своје стране, морамо, па макар и посмртно, раскринкати кривце за непотребна страдања. Нека овај наш филм буде само први корак у том процесу, без којег неће бити нужног помирења ,” закључује Чоловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.