Рама: Велика Албанија је нонсенс,Мали Шенген је велика ствар

Танјуг
Рама: Велика Албанија је нонсенс,Мали Шенген је велика ствар

ТИРАНА/БЕОГРАД- "Мини Шенген" је велика ствар за регион, а идеја о "Великој Албанији" је нонсенс сам по себи, изјавио је албански премијер Еди Рама у данас објављеном интервјуу за Јуроњуз Србија.

Упитан за мишљење о најави Приштине да ће поднијети тужбу за геноцид против Србије, албански премијер није директно одговорио, рекавши да је то веома компликовано питање у погледу правне садржине, а да је његов став да се треба концентрисати на рјешавање конфликта и на будућност.

Он је посебно нагласио и да неке одлуке не треба доносити само зато што неко мисли тако, "већ се морају донијети уз консултације и слушање оног што и партнери и савезници имају да кажу".

"Нисам до сада чуо никога да подржава ту идеју", додао је Рама.

Према његовим ријечима, "Велика Албанија" никада није постојала у албанском језику, уџбеницима, већ је то појам који је настао изван Албаније и то је "нонсенс сам по себи". "Да, али Велика Србија је исто нешто што се од вајкада спомиње. Али, идеја о уједињењу у оквиру Европске Уније је идеја која превазилази етничке подјеле", додао је Рама.

Он признаје да је дијалог Београда и Приштине веома тешко питање.

"Пуно је воље потребно, јер је изгубљено много времена. Ја кажем да нама, народима на Западном Балкану, никада није било боље. Албанцима никада није било боље. Прије 10-20 година, ове ствари које данас сматрамо нормалним, нисмо могли ни да замислимо", каже Рама.

Рјешење питања између Београда и Приштине је, по његовом мишљењу, императив и истински је кључно за ослобађање потенцијала који постоји у односима између Србије и Албаније.

Он је поновио став да је признање Косова од стране Србије "нешто што касни" и да није у корист Србије и српског народа да се настави ова ситуација "у којој су они, на неки начин, пригрлили једног духа кога не могу да се ослободе".

Упитан да ли разумије шта за Србе значи Косово, он каже даје то "само митологија". "Што се тиче баштине и наслеђа, у реду. Баштина је нешто непорециво", каже албански премијер.

На констатацију да власти у Приштини желе да избришу српско наслеђе на Косову, он је направио поређење са Православном црквом у Албанији, која је некада била дио Грчке цркве.

"Е сад, да ли Грци могу да дођу и кажу ''то су грчке цркве и то је грчка територија?'' Не могу. Али, опет, имају потпуно право да кажу да је то део наслеђа њихове цркве. Где је ту проблем? Ако желимо да направимо проблеме, то можемо увек, али ако желимо да проблеме решимо, онда је то заједничка баштина. Наравно, у оној мери у којој то зависи од српске православне заједнице и Српске православне цркве, наравно да имају право на то", рекао је Рама.

Он је, такође, мишљења да би Приштина требало да уђе у УНЕСКО и да би Србија то требало да подржи, јер ова организација може да гарантује безбједност баштине и сви би, по њему, у том случају били на добитку.

Говорећи о "Малом Шенгену", албански премијер је рекао да му се у том изразу не свиђа то "мини", јер је то велика ствар за Западни Балкан и да више воли "регионални Шенген" - "простор у којем сви можемо да применимо четири европске слободе, а у међувремену да појединачно имамо свој пут у правцу евроинтеграција".

Према његовом мишљењу, пошто је то смјели потез који води у бољу будућност, разумљиво је по њему да постоју сумња, каква је она у Босни и Херцеговини и Црној Гори, гдје страхују од тог пројекта јер га виде као алтернативу чланству у ЕУ.

Он каже да је на ЕУ да одлучи када су спремни да отворе врата другима, а у међувремену, регион не може да стоји и да чека да се врата отворе јер Западни Балкан припада његовим грађанима и да Европска унија не може да нам говори шта смијемо, а шта не смијемо да радимо.

Он се позвао на ријечи Жан Клод Јункера, који је раније поручио да постоје двије алтернативе за Западни Балкан, пуна интеграција или рат, а са тим је довео у везу и своју изјаву о уједињењу Албаније и Косова коју је назвао анализом, а не неким својим програмом или жељом.

Албанци и Срби би могли да се угледају на Французе и Њемце послије Другог свјетског рата, иако је то потпуно друга димензија могло да буде слично у смислу воље да се преброди историја, да се рјеше спорови, да се направи нова основа и де се будућим генерација остави некакво другачије наслијеђе, закључио је Рама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана