Ра­дост Бо­жи­ћа Срба у Хрватској за­по­чиње до­лас­ком у хра­мо­ве

Као и сви пра­во­слав­ци у сви­је­ту, ко­ји нај­ра­до­сни­ји хриш­ћан­ски пра­зник сла­ве по ју­ли­јан­ском ка­лен­да­ру, и Срби ко­ји жи­ве у Хрват­ској при­пре­ма­ју се да у црква­ма, хра­мо­ви­ма и сво­јим до­мо­ви­на, у кру­гу нај­ми­ли­јих, про­сла­ве дан ро­ђења Ису­са Хрис­та.

Ове но­ве 2011, као и ра­ни­јих го­ди­на, Срби у Хрват­ској обиљежа­вање ве­ли­ког пра­зни­ка за­по­че­ће до­лас­ком у хра­мо­ве и на бо­го­слу­жења.

- Бо­го­слу­жења се обављају у свим мјес­ти­ма гдје жи­ве на­ши вјер­ни­ци и гдје су хра­мо­ви обновљени и ство­ре­ни усло­ви за вршење бо­го­слу­жења, јер и у не­вољама кроз ко­је су про­ла­зи­ли Срби, ни­шта ни­је мо­гло да по­му­ти ра­дост Бо­жи­ћа - ре­као је уочи нај­ра­до­сни­јег хриш­ћан­ског пра­зни­ка про­то­на­мје­сник, па­рох ши­бен­ски Ми­ло­рад Ђур­ђе­вић.

Он ка­же да се на Бадњи дан слу­жи све­та ли­тур­ги­ја у свим па­ро­хи­ја­ма Српске пра­во­сла­вне цркве у Хрват­ској, а у ве­черњим ча­со­ви­ма све­ште­ни­ци оби­ла­зе све хра­мо­ве у сво­јој па­ро­хи­ји и бла­го­сиљају бадњак, ко­ји се по­том ло­жи на ва­три.

- Бла­го­сло­ве­не гран­чи­це, ко­је се ло­ме са бадњака, вјер­ни­ци по­сли­је богослужења и ли­тур­ги­је но­се у сво­је до­мо­ве као бла­го­слов - ис­та­као је Ђур­ђе­вић.

Бо­жи­ћна ли­тур­ги­ја слу­жи­ће се у ра­ним ју­тарњим ча­со­ви­ма у свим па­ро­хи­ја­ма, док ће у ма­нас­ти­ру Крка по­ред Кис­тања Бо­жић би­ти до­че­кан ју­тарњим бо­го­слу­жењем ко­је ће по­че­ти у по­ноћ.

Епис­коп дал­ма­тин­ски го­спо­дин Фо­ти­је, са брат­ством ма­нас­ти­ра Крка, слу­жи­ће све­ту ли­тур­ги­ју, ко­јој сва­ке го­ди­не при­сус­тву­је ве­ли­ки број пра­во­сла­вних вјер­ни­ка из ци­је­ле Дал­ма­ци­је.

- Оче­ку­је­мо да ће та­ко би­ти и овог Бо­жи­ћа и да ће сви ко­ји бу­ду мо­гли до­ћи по­хрли­ти у хра­мо­ве да прво у Бо­жи­јој ку­ћи, па он­да у сво­јим до­мо­ви­ма, про­сла­ве дан Хрис­то­вог ро­ђења - ка­зао је Ђур­ђе­вић.

 Сва­ке го­ди­не у ври­је­ме бо­жи­ћних пра­зни­ка пра­во­сла­вни па­ро­хиј­ски хра­мо­ви и ма­нас­ти­ри у Хрват­ској до­бро су по­сје­ће­ни и пу­ни вјер­ни­ка.

 По­сли­је богослужења у хра­мо­ви­ма, пра­во­сла­вни вјер­ни­ци вра­ћа­ју се сво­јим до­мо­ви­ма, гдје са чла­но­ви­ма сво­је по­ро­ди­це и бли­же ро­дби­не нас­тављају про­сла­ву Бо­жи­ћа, уз тра­ди­ци­онал­ну и све­ча­ну пра­зни­чку трпе­зу, ко­ја не­изос­та­вно по­дра­зу­ми­је­ва че­сни­цу, пе­че­ни­цу, сар­му, ко­ла­че и све ос­та­ле спе­ци­ја­ли­те­те ко­је уми­је­се ру­ке ври­је­дних до­ма­ћи­ца.

 Мно­ги Срби у Хрват­ској ис­ко­рис­ти­ће бо­жи­ћне пра­зни­ке да по­бје­гну од сва­ко­дне­вних оба­ве­за и про­бле­ма са ко­ји­ма се, на­жа­лост, још уви­јек не­ри­јет­ко су­сре­ћу.

Ђур­ђе­вић ка­же да у Епар­хи­ји дал­ма­тин­ској жи­ви угла­вном ста­но­вниш­тво ста­ри­је жи­во­тне до­би, док је мла­ди врло ма­ло, и то угла­вном по гра­до­ви­ма, гдје не­ма­ју при­ли­ку да сло­бо­дно изра­зе свој иден­ти­тет као пра­во­сла­вни Срби.

-         То је је­дан од про­бле­ма са ко­јим се су­сре­ће наш на­род у свим епар­хи­ја­ма и ди­је­ло­ви­ма Хрват­ске. Оно што је по­се­бно за­брињава­ју­ће за на­шу Цркву, а по­се­бно је до­шло до изра­жа­ја у го­ди­ни ко­ја је иза нас и што си­гур­но ни­је до­бро, јес­те осни­вање Удружења хрват­ских пра­во­сла­вних вјер­ни­ка, ко­ја има на­мје­ру да пре­рас­те у цркву и да се та­ко акти­ви­ра не­ка­дашња Хрват­ска пра­во­сла­вна црква ко­ја је пос­то­ја­ла у ври­је­ме Aн­те Па­ве­ли­ћа (1942. го­ди­не). Та црква има­ла је за циљ ис­требљење српског на­ро­да са прос­то­ра Хрват­ске - ис­при­чао је Ђур­ђе­вић и изра­зио оче­ки­вање да до то­га не­ће до­ћи.

Нај­ми­ли­ји у даљини

Срби ко­ји жи­ве у Хрват­ској ка­жу да ће им пред­сто­је­ћег Бо­жи­ћа нај­ви­ше не­дос­та­ја­ти њихо­ви нај­ми­ли­ји ко­ји жи­ве у инос­тран­ству или у ре­ги­ону, а ни­су у мо­гу­ћнос­ти да до­ђу и ра­дост пра­зни­ка ди­је­ле за­је­дно.

Ми­ран жи­вот и ци­је­ла по­ро­ди­ца на оку­пу, бар тих не­ко­ли­ко пра­зни­чних и нај­ве­се­ли­јих да­на, нај­ве­ћа је жеља српског ста­но­вниш­тва у Хрват­ској, за­је­дни­чко је мишљење оних ко­ји та­мо жи­ве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.