Пуштање Дрље из притвора још један примјер селективне правде

Београд - Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац сматра да је укидање притвора првооптуженом за убиство српских цивила у Груборима код Книна 1995. године Фрањи Дрљи још један примјер селективне правде пред хрватским судовима и поред јаког притиска међународне заједнице уочи приступања Хрватске ЕУ.

“Грубори су један од најтежих злочина на простору Хрватске”, рекао је Срни Штрбац, додајући да се тај злочин десио пред очима УН, чије су камере снимиле лешеве.

Он је истакао да се у случају да су Срби осумњичени за такво монструозно дјело, не би могло десити да их пусте да се бране са слободе.

“Међутим, проблем у Хрватској је тај што се, када су у питању припадници војске хрватске националности, и у другим предметима дешавало да их овако пуштају да се бране са слободе”, додао је Штрбац.

Штрбац је напоменуо да је на десетине Хрвата ослобођено у кривичним поступцима, гдје је суд утврдио да се злочин над Србима десио, али нису могли да утврде да су тај злочин починили баш они који оптужени.

Примјер за то су, према његовим ријечима, убиства српских цивила заробљених у полицијској станици у Бјеловару, као и убиство доктора Ранка Митрића, који је одведен из градске болнице у Вировитици и убијен, а његово тијело бачено у шахт који је затим миниран.

Штрбац је навео да је злочин у Груборима био обухваћен оптужницом пред Хашким трибуналом, који је утврдио да се злочин десио и да су га извршили припадници специјалне полиције хрватског генерала Младена Маркача, као и ко су били учесници, те ко је покушао да заташка злочин.

Према његовим ријечима, сам Фрањо Дрљо својевремено је својим претпостављенима у вези са злочином у Груборима рекао - “Ја сам их побио и шта ми можете”.

Жупанијски суд у Загребу данас је укинуо притвор Дрљи уз образложење да основана сумња да је починио злочин “није таквог квалитета да би дозвољавала продужење притвора”.

Пред Жупанијским судом у Загребу крајем новембра 2011. године почело је суђење бившим припадницима антитерористичке полицијске јединице “Лучко” за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна послије акције “Олуја” 1995. године.

У том случају био је оптужен и Игор Бенета чије је тијело 2011. године пронађено објешено у шуми на подручју Задра, али је полиција тек пет мјесеци касније утврдила његов идентитет.

Иако је унутрашњом контролом МУП-а утврђено да је Бенета починио самоубиство, у јавности се нагађа да је убијен како не би свједочио против сабораца о чему су у медијима говорили и неки његови пријатељи.

Тужилаштво терети бивше припаднике специјалне полиције да су 25. августа 1995. године у Груборима убили шесторо српских цивила и то у вријеме када је група специјалаца обезбјеђивала пут “воза слободе” којим је након акције “Олуја” у Сплит ишао хрватски државни врх на челу с тадашњим предсједником Фрањом Туђманом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.