Пуповац: Јосиповић тражи “алтернативне” Србе

Загреб - Хрватски предсједник Иво Јосиповић жели да “произведе” политичку алтернативу водећим српским институцијама у Хрватској, сматра предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац, наводећи да се Јосиповић у ту сврху користи нападима на њега.

- Српске институције у Хрватској су годинама стваране и изграђене на основу међународних уговора, хрватских закона и кроз изборни поступак у којем су учествовали и они које Јосиповић промовише као нашу алтернативу. Умјесто што то ради, било би боље да поведе бригу о медијским монополима и о томе с ким тикве сади на мањинској српској сцени - рекао је Пуповац у интервјуу за “Нови лист”.

Предсједник СНВ и посланик Самосталне демократске српске странке је рекао и да му је жао што Јосиповић данас није онај човјек којег су подржали као предсједничког кандидата у кампањи - али да му није жао што су подржавали оног Јосиповића од прије непуне три године.

Пуповац истиче да је већ раније запажао да се мијења Јосиповићев однос према њему.

- То је видљиво у протеклих пола године. Јосиповић је почео одбијати за нас раније уобичајене облике сарадње, посебно сарадње са СНВ које му је заједно са бившим предсједником Србије Тадићем почетком године доделило награду “Светозар Прибићевић” – рекао је он.

Пуповац истиче да је тражио разговор за који предсједник није имао времена и да му је написао писмо, на које му он до данас није одговорио.

- Претпостављам да за такав његов однос постоје два разлога: писање недјељника Новости (листа СНВ) и промјена владајуће политике у Србији. Након изборног пораза ДС и Тадића, које смо ми подржавали, закључено је да треба формирати алтернативу од оних који подржавају новог предсједника Србије Томислава Николића. О томе су писали коментатори који су се укључили у ову кампању, али то је, наравно, прављење рачуна без крчмара - закључио је Пуповац.

На питање да ли све шта се тиче Срба у Хрватској мора имати његово одобрење, Пуповац је иронично одговорио: “Ми одређујемо кад ће им се вратити заузете куће, кад ће им се разорене куће обновити, кад ће се неко оптужити за ратни злочин, кад ће се неком викати 'Цигани, Цигани' или 'Милане, Србине'. Без нашег одобрења се ништа од тога и сличног не ради. Као што се без нашег одобрења нису палиле куће, станови запоседали, људи избацивали са посла и прогањали из својих завичаја. Свашта ме питате, баш свашта.”

На питање да ли би се погоршао положај српске мањине да о њеној заштити, уз Устав, Уставни закон и државне институције, брину само политичари Срби који су у СДП-у и другим странкама које немају српски предзнак, Пуповац је рекао да о положају Срба не брину само изабрани представници Срба већ и влада и њени органи.

- Ту бригу настојимо да дијелимо и са другим колегама, како мањинским посланицима, тако и посланицима других странака које видимо као своје партнере - рекао је Пуповац.

Предсједник Српског народног вијећа је подсјетио да је до распада заједничке државе и до рата мањина у Хрватској било више од 18, а да их сад има око осам одсто.

- Треба одговорити на питање зашто је Хрватска још увијек држава у којима политичари који нису мањински, уз часне изузетке, избјегавају бавити онима који су у тору, зато што сами не желе у тор - рекао је Пуповац и подсјетио да све земље у региону и неке у ЕУ имају представнике мањина у парламентима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.