Пресуда Готовини, Чермаку и Маркачу

ХAГ - Пресуда хрватским генералима Aнти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу, оптуженима за злочине почињене у току и послије операције "Олуја" 1995. године, биће изречена данас у Хашком трибуналу.

У завршној ријечи, крајем августа и почетком септембра прошле године, Тужилаштво је предложило да Готовини буде изречена казна од 27, Маркачу од 23, а Чермаку од 17 година затвора, док је одбрана затражила ослобађајуће пресуде, преноси Срна.

Готовина, Чермак и Маркач оптужени су за учешће у удруженом злочиначком подухвату, који је за циљ имао присилно и трајно уклањање српског становништва са подручја бивше Републике Српске Крајине у Хрватској.

Операција "Олуја" и акције које су услиједиле, трајале су од 4. августа до 15. новембра 1995. године.

Остали учесници у удруженом злочиначком подухвату били су, према оптужници, тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Шушак, начелник Главног штаба Хрватске војске до јула 1995. Јанко Бобетко и његов насљедник на тој дужности од јула 1995. Звонимир Червенко.

Aнте Готовина је био командант Зборног подручја Сплит ХВ-а од октобра 1992. до марта 1996. и био је врховни оперативни командант јужног дијела подручја РСК током "Олује".

Иван Чермак био је на положају помоћника министра одбране у хрватској Влади од 1991. до 1993, а од 5. августа 1995. командант Зборног мјеста Книн, које је обухватало општине Цивљане, Ервеник, Кијево, Кистање, Книн, Надвода и Орлић.

Младен Маркач био је командант Специјалне полиције МУП-а Хрватске од 18. фебруара 1994. и био је помоћник министра унутрашњих послова.

Тројица генерала су, како се наводи, командовала хрватским снагама које су починиле бројна кршења међународног хуманитарног права током те акције, укључујући убиства и нечовјечно поступање према крајинским Србима, као и њихову присилну депортацију у БиХ и Србију.

У оптужници се наводе злочини разарања широких размјера и пљачкања села, домова и других објеката крајинских Срба.

Суђење је почело 11. марта 2008. године. За 303 дана суђења у спис је увршћено 4.819 доказних предмета.

Расправно вијеће саслушало је свједочење укупно 145 свједока, од којих је 81 позвало Тужилаштво, 57 одбрана, а седам Расправно вијеће.

Чермак и Маркач су се Трибуналу добровољно предали 11. марта 2004. године.

Готовина је ухапшен у Шпанији 7. децембра 2005. године, а у притворску јединицу је пребачен три дана касније.     

Тушевљак и Кошарац

Шеф Тима МУП-а Републике Српске за истраживање ратних злочина Симо Тушевљак очекује да ће Хашки трибунал Готовини изрећи осуђујућу пресуду.

- Свакако очекујем и да ће Тужилаштво БиХ подићи оптужницу против Готовине и осталих генерала који су с њим у Хагу, за злочине које су починили над српским народом 1995. године у Крајини, а што није обухваћено хашком оптужницом - рекао је Тушевљак Срни.

Тушевљак је подсјетио да је Центар јавне безбједности Бањалука Тужилаштву БиХ поднио службени извјештај против Aнте Готовине и других хрватских генерала за почињене злочине над српским народом у Крајини, али да до данас немају никаквих сазнања докле се стигло у овом предмету.

Шеф Координационог тима Владе РС за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица Сташа Кошарац истакао је да РС располаже низом чињеница које указују да је Готовина одговоран за злочине које је починила хрватска војска над српским народом у БиХ.

- Очекујемо да ће правда бити задовољена и да ће Готовина добити заслужену казну за све оно за шта је лично одговоран, али и за оно што су учинили хрватски војници под његовом командом - рекао је Кошарац Срни.

Кошарац је посебно нагласио да Тужилаштво БиХ до сада ништа није урадило да се процесуирају сви они који су починили ратне злочине над Србима у БиХ.

Јосиповић

Предсједник Хрватске Иво Јосиповић рекао је јуче у разговору са британским министром правде Кенетом Кларком да пресуда коју ће Хашки суд изрећи данас не може утицати на хрватско судство и да је не треба прејудицирати.

- Каква год буде пресуда, Хрватска ће морати с достојанством да је поштује. И друго што је важно јесте службени став свих државних органа. Ја не мислим да ће се свијет срушити и да ће се било шта десити што није у складу са хрватском позицијом поштовања правног поретка - рекао је Јосиповић, а преносе хрватски медији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.