Регион
Фото: Агенције
ЉУБЉАНА - Андреј Маринц, бивши предсједник Извршног вијећа Словеније, преминуо је у 95. години.
Маринц је постао политички мајор 1972. године, а затим је остао на врху словеначке политике до 1990. године. Након промјене политичког система, више није био активан у политици.
Новембар 1972. био је једна од најважнијих прекретница у словеначкој политици. У Словенији, Србији и Хрватској, свргнути су лидери политичке либерализације, преноси телеграф.
У Словенији је либерал Стане Кавчич морао да напусти мјесто предсједника Извршног вијећа, како се тада звала влада, а мјесто предсједника преузео је тада 42-годишњи Андреј Маринц.
Маринц је био први шеф словеначке владе који није припадао партизанској генерацији. Упркос очекивањима да ће његово именовање окончати процесе политичке либерализације и друштвене модернизације, Маринц је ипак ушао у историју као технолошки модернизатор.
Двије године након ступања на дужност, Јосип Броз Тито је урадио нешто велико за Словенију - положио камен темељац за изградњу нуклеарне електране у Кршку. Нуклеарном електраном Кршко, Словенија се стратешки ослонила на америчку технологију и модернизовала енергетски систем који је често био оштећен нестанцима струје седамдесетих година 20. вијека.
Маринц је водио словеначку владу до 1978. године, након чега је обављао функције у Београду до 1982. године; у почетку је био потпредсједник савезне владе, а до 1982. године члан предсједништва савезне странке.
Након повратка у Словенију, Маринц је водио словеначку странку од 1982. до 1986. године, а послије 1986. године, када је словеначки Савез комуниста објавио оставку на власт, био је члан предсједништва СРС. У предсједништву је предводио утицајни савјет за заштиту уставног поретка.
После 1986. године, када је његов политички утицај изблиједио био је и предсједник организационог одбора такмичења у скијашким скоковима и летовима у Планици.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
