Пицула: Политика проширења ЕУ опет у центру политичке дебате
ПРАГ - Више предлога је у оптицају како би се наставио процес проширења Европске уније и изашло из шкрипца у који су чланице довеле и себе и земље Западног Балкана, изјавио је данас хрватски европосланик Тонино Пицула, оцијенивши да је добро то што се процес проширења вратио у центар политичке дебате.
Пицула је задужен да изради извјештај за препоруке за отклањање блокада у процесу проширења који ће бити представљен на самиту ЕУ - Западни Балкан, почетком маја 2020. током предсједавања Хрватске ЕУ.
“Мој задатак у Европском парламенту јесте да пронађем начин или методу како се тај процес може одблокирати. Све то с циљем да се за вријеме хрватског предсједавања идућих шест мјесеци, односно у Загребу на самиту у мају омогући нови замах проширењу”, рекао је бивши шеф хрватске диплматије за Радио слободна Европа (РСЕ).
Он је истакао да неће моћи да уради без сарадње са свима који подржавају процес проширења али и са онима који га критикују.
Пицула је додао да неке позитивне промјене очекује и прије самита у мају у најавио да би Европска комисија крајем јануара требало да изађе са својом стратегијом, својим погледом на наставак процеса проширења.
Он је оцијенио и да је негативан став француског предсједника Емануела Макрона према проширењу завршница покрета одбијања проширења који тиња већ неколико година.
Према његовоим ријечима, послије пријема Хрватске 2014. било је јасно да је проширење доживјело свој врхунац и да је та политика све више гурана у страну и због проблема с којим су се носиле неке чланице, али и због неких општих прилика у европском суседству.
“Ово што се сада догађа јесте добра ствар зато што се политика проширења вратила у центар политичке дебате. Тако да имамо више предлога како изаћи из овог шкрипца у који су се чланице ЕУ довеле, јер нису проблем исфилтрирале пре неколико година”, рекао је Пицула.
Он је додао и да је за земље Западног Балкана важно да прате дискусију, иако имај неједнаку позицију.
“Сматрам да постоје три пара држава - с једне стране су Србија и Црна Гора, које су одмакле у преговорима, а посебно Црна Гора, затим су у пару Сјеверна Македонија и Албанија које су одавно земље кандидаткиње и никако да почну преговоре, и имамо БиХ и Косово које заостају и за које бих рекао, не желећи да будем циничан, да је њима сасвим свеједно под којим ће условима отпочети преговоре”, рекао је Пицула.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
