Смртоносна пријетња стиже са Јадрана! Стручњаци упалили аларм, ево шта радити

ЉУБЉАНА - Оријентални стршљен (Веспа ориенталис), инвазивна врста која представља смртоносну пријетњу по пчелиња друштва, званично је формирао стабилну и трајну популацију у Словенији.

Откриће чак 26 активних гнијезда у пукотинама камених фасада и зидова зграда у Копру упалило је црвени аларм међу стручњацима и пчеларима широм региона, а поставља се питање када ће се овај опасни инсект појавити у Српској и Србији.

Зашто је оријентални стршљен тако опасан? 

Познати српски хватач змија и стршљенова, Владица Станковић, у разговору истиче да помјерање ове врсте ка унутрашњости континента није изненађење и да јој климатски услови у нашој земљи све више иду наруку.

- Пратим дешавања у Хрватској и Словенији и реч је о врсти која изворно потиче из знатно топлијих крајева. Не можемо са сигурношћу тврдити како су тачно доспели на ове просторе, могуће је транспортом робе, бродовима преко воде или увозним дрветом. Међутим, овдје им клима изузетно погодује јер је све топлије, зиме су блаже, а љета сува, па су почели убрзано да се развијају и шире“, објашњава Станковић.

Како препознати оријенталног стршљена?

Иако на први поглед подсјећају на домаћег европског стршљена, разлике у изгледу и навикама су јасне. Оријентални стршљен је црвенкасто-смеђе боје са карактеристичним широким, свјетложутим појасом на задњем дијелу тијела.

За разлику од домаћих стршљенова који гнијезда често граде на таванима и под кровним конструкцијама, ова врста бира потпуно другачија мјеста.

Гдје оријентални стршљен гради гнијезда? Зашто је то проблем?

- Доста су слични нашима, али се разликују по боји и понашању. Оријентални стршљени праве гнезда знатно ниже, преферирају шупљине у земљи, камену, пукотинама у зидовима и темељима, док их на крововима готово нема. У Србији их за сада званично нема, али с обзиром на топле и сушне године које имамо, реално је очекивати да се појаве. Проблем је и што ми у Србији имамо јако мало обучених људи који се баве безбедним уклањањем таквих гнезда“, упозорава Станковић.

Шта се дешава у Копру?

Научни рад објављен у часопису БиоИнвасионс Рекордс потврдио је да су у Копру пронађене оплођене матице способне за самостално презимљавање и ширење нових колонија у прољеће.

Ова врста представља посебну опасност за пчеларство јер вреба пчеле радилице директно испред кошница, паралише њихов рад и за кратко вријеме може потпуно уништити ослабљена пчелиња друштва.

Шта кажу стручњаци?

Из Центра за биологију пчела Биолошког факултета у Београду потврђују да врста тренутно није регистрована у Србији, али апелују на опрез дуж потенцијалних коридора ширења.

Важна упозорења за грађане: Како реаговати ако уочите стршљена?

• Не уклањајте гнијезда сами: Због ризика од вишеструких убода и агресивне реакције колоније, грађани не смију сами прскати или разбијати гнијезда у зидовима и шупљинама.
• Фотографишите и пријавите: Сваку сумњиву јединку или гнијездо потребно је фотографисати и локацију пријавити локалном пчеларском удружењу или Центру за биологију пчела.
• Опрез са замкама: Не препоручује се неселективно постављање хемијских и љепљивих клопки, јер оне уништавају домаће опрашиваче и корисне инсекте, преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.