ОПРЕЗ "Ничији" банкомати на Јадрану наплаћују огромне провизије

ЗАГРЕБ – У хрватским туристичким центрима на Јадрану све је више банкомата који нису у власништву банака добро познатих јавности, а провизије за подизање новца на њима су енормне, при чему су најчешће мете наивни туристи, пише данас портал Индекс.

Британац који више од 20 година живи у Хрватској, оснивач портала "Total Croatia News", Пол Бредбери, писао је у мају о овом проблему на Фејсбуку, наводећи да је та појава "рак-рана" хрватског туризма која ће донијети огроман талас негативног публицитета за Хрватску ако се проблем не ријеши.

Како Бредбери каже, у посљедње вријеме дошло је до правог "бума" банкомата који нису повезани с банкама, а који често наплаћују провизију и до 20 одсто.

Он је испричао да је типичан сценарио да гост оде на ручак и тек тада сазна да се картице не прихватају, а конобар му тада љубазно покаже најближи банкомат, па гост који жели да подигне 200 евра на крају плати 240 евра због високих накнада.

Портал Форбс је такође писао о овој теми у контексту сплитског туризма.

- Сплит има стотине банкомата по цијелом граду, али користите искључиво оне на којима је јасно истакнуто име банке. Не користите црвене, жуте, плаве или зелене банкомате. Ја сам то урадио првог дана и на крају платио невјероватних двадесет оdсто накнаде - навео је аутор чланка овог портала.

Како су за Индекс рекли из Хрватске народне банке (ХНБ), према подацима из марта 2025. године, од 4.271 активног банкомата у Хрватској, 65 одсто било је у власништву банака, а 35 одсто у власништву других правних лица.

Другим ријечима, ради се о око 1.495 небанковних банкомата. У Хрватској је најчешће ријеч о банкоматима попут оних из фирми "Euronet" и "Auro Domus".

"Euronet Vorldwide" један је од највећих независних оператера банкомата с више од 55.000 банкомата и готово четири милијарде долара прихода у 2024. години, а послује у више од 60 земаља. Њихови банкомати најчешће се могу видјети на обали, наводи Индекс.

За подизање готовине на банкоматима у Хрватској корисници картица издатих изван Хрватске најчешће плаћају искључиво фиксну накнаду по трансакцији која се креће од 4,65 до 5,31 евра, када је ријеч о већим банкама, а слична накнада важи и за небанковне банкомате.

Проблем је, међутим, у томе што се на банкоматима додатно нуди опција "Dynamic Currency Conversion (DCC)", услуга која корисницима картица издатих у иностранству омогућује опцију "прерачуна" у њихову матичну валуту.

Ако прихвате "DCC", корисници ће физички добити евре, али идеја је да уз ту услугу лакше схвате трошак будући да ће им се у њима блиској валути приказати тачан износ који ће им бити наплаћен.

"DCC" се нуди и на банкарским банкоматима, али уз ниже марже него на небанкарским банкоматима, на којима је курс који се нуди кроз "DCC" често знатно неповољнији од референтног Европске централне банке, често и више од 10 одсто.

Зато се савјетује да се "DCC" увијек одбије, наводи Индекс.

Бројни корисници су примијетили и да се "Euronet" и слични небанковни банкомати другачије понашају према домаћим и страним картицама, будући да се "DCC" нуди само за стране картице.

"Euronet" је био суочен с критикама због својих манипулативних менија на банкоматима, што је у неким земљама резултирало регулаторним притиском.

Пракса која је изазвала спор односила се на приказивање опције "Cach and Balance" која је корисницима наплаћивала додатне накнаде за услугу провјере рачуна, док су повољније опције попут "Cach only" биле скривене у додатним опцијама под "Other".

У ХНБ-у су навели да су ријетко примали притужбе на рад оваквих банкомата, као и да их је било мање од десет у задњих пет година.

- Примљене притужбе односиле су се на услугу прерачунавања валута на банкомату (Dynamic currency conversion). У тим случајевима Хрватска народна банка усмјеравала је подносиоца или просљеђивала притужбу на надлежно поступање Тржишној инспекцији Државног инспектората Хрватске, под чијом надлежношћу су небанковни пружаоци услуге прерачунавања валута на банкомату или на продајном мјесту - навели су.

У Министарству туризма казали су да је тема банкомата у надлежности финансијских институција, али и да туристичке заједнице израђују планове управљања дестинацијом који укључују анализу која може да обухвати и списак банкомата.

Потпредсједник хрватске владе и министар финансија Марко Приморац најавио је могућност успостављања националне банкоматске мреже која би грађанима омогућила да од 1. јануара 2027. године подижу новац на било којем банкомату без плаћања накнада.

Питање је хоће ли до тога доћи, јер се банкама, како су поручили из Министарства, с тим баш не жури, али чини се да је сигурно да се тако нешто неће односити на небанковне банкомате, наводи Индекс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.