Опрез кроз Хрватску: Нове камере не праштају као прије

ЗАГРЕБ - Возачима у Хрватској би камере за брзину ускоро могле знатно мање опраштати, односно, више неће толерисати прекорачења као до сада, тако да би иста брзина могла донијети 3 пута већу казну.

• Хрватска смањује толеранцију камера за брзину
• Иста брзина може донијети већу казну
• Промјене обухватају и мјерење пресретача
• Нова правила још нису на снази

Државни завод за мјеритељство (ДЗМ) предложио је, наиме, нови правилник којим се осјетно смањује такозвана сигурносна разлика, односно вриједност која се одузима од брзине коју измјери камера или други уређај.

Мањи утицај грешке

Приједлог је тренутно на јавној расправи, која траје до 19. октобра, па нова правила још нису на снази. ДЗМ каже да се толеранција смањује зато што су уређаји за мјерење брзине с развојем технологије постали прецизнији те је мањи утицај грешке мјерења и руковања уређајем.

Тренутна правила

Према важећем правилнику, од измјерене брзине до 50 км/х одузимају се три км/х. Код измјерених брзина од 51 до 100 км/х сигурносна разлика износи 10 км/х, док се изнад 100 км/х одузима 10 одсто измјерене брзине, уз заокруживање на већу вриједност.

Нова правила

Нови приједлог уводи знатно мање одбитке и разликује их према начину мјерења. Код стационарног мјерења, што укључује класичне фиксне камере те друга мјерила која мјере из непомичне тачке, за брзине до 50 км/х и даље би се одузимала три км/х. Али, код измјерене брзине од 51 до 100 км/х сигурносна разлика пала би са данашњих 10 на само пет км/х, пише Индеx.

Од 101 до 120 км/х одбијало би се шест км/х, од 121 до 140 км/х седам км/х, од 141 до 160 км/х осам км/х, а затим би се одбитак постепено повећавао за више брзине. То у пракси значи да би иста измјерена брзина у неким случајевима возача могла пребацити у виши казнени разред.

Вожња у насељу

Један од најједноставнијих примјера је вожња у насељу гдје је ограничење 50 км/х. Ако камера данас измјери 60 км/х, од тога се одузима 10 км/х па се за потребе утврђивања прекршаја рачуна брзина од 50 км/х. Према предложеним правилима одбијало би се само пет км/х, па би мјеродавна брзина била 55 км/х.

За прекорачење до 10 км/х у насељу прописана је казна од 30 евра. Још је израженији примјер ако камера на путу с ограничењем од 50 км/х измјери 86 км/х.

Према садашњем правилу одбија се 10 км/х, па остаје 76 км/х, односно прекорачење од 26 км/х. За то је казна 130 евра.

По приједлогу би се од 86 км/х одбило само пет километара, па би мјеродавна брзина била 81 км/х. То је 31 км/х изнад ограничења и улази у разред за који је у насељу прописана казна од 390 до 920 евра.

Дакле, иста измјерена брзина могла би због мање сигурносне разлике умјесто казне од 130 евра донијети најмање 390 евра.

Промјена и на ауто-путу

Разлика би се осјетила и при већим брзинама. Према садашњем правилнику, ако камера измјери 156 км/х, одузима се 10 одсто, односно 15,6 км/х, што се заокружује на 16. За утврђивање прекршаја тако остаје 140 км/х. Према приједлогу би се код стационарног мјерења у распону од 141 до 160 км/х одбило само осам км/х. Код измјерених 156 км/х тако би остало 148 км/х.

На ауто-путу с ограничењем од 130 км/х то би значило прекорачење од 18 км/х. За прекорачење веће од 10 до 30 км/х изван насеља прописана је казна од 60 евра.

Посебна правила за пресретаче

Нацрт први пут детаљније разликује и сигурносну разлику у зависности од тога мјери ли се брзина из непомичне или помичне тачке. Код уређаја уграђених у возило које се креће предвиђена су нешто већа одбијања него код стационарних камера. Посебна правила предвиђена су за мјерење брзине праћењем возила, какво користе пресретачи.

Код таквог мјерења сигурносна разлика зависила би од дужине дионице праћења: 10 км/х за дионице од 200 до 500 метара, осам км/х од 501 до 1.000 метара те шест км/х ако праћење траје на дионици дужој од једног километра.

ДЗМ: Уређаји постали прецизнији

ДЗМ објашњава да је разлог за промјену технолошки напредак. Наводе да уређаји за мјерење брзине постају све прецизнији те да на резултате све мање утичу грешке методе мјерења и начин на који оператер користи уређај. Зато сматрају да постојеће сигурносне разлике треба смањити.

Нови правилник уводи и нову категорију уређаја који брзину одређују обрадом фотографије или видеоснимка, без радарског или ласерског зрачења. Мијењају се и захтјеви за софтвер, самопровјеру уређаја и документовање прекршаја.

Важно је нагласити да је правилник засад само приједлог. Јавна расправа завршава се 19. октобра, након чега ДЗМ може измијенити текст прије његовог доношења. До тада вриједе постојећа правила из правилника из 2020. године.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.