О злочинима над Србима ни ријечи поводом Бљеска

Загреб - У Окучанима у западној Славонији, у присуству високих званичника, данас је одржана централна манифестација поводом обиљежавања 17 година од операције “Бљесак”, која је проузроковала егзодус 15.000 Срба који су напустили Хрватску, о чему - као и злочинима хрватских снага над Србима - није било ни ријечи.

“Бљесак, Олуја и реинтеграција хрватског Подунавља потпорни су стубови данашње хрватске државе”, рекао је у Окучанима предсједник Хрватског сабора Борис Шпрем.

Он је истакао да су “висока професионалност хрватских бранилаца и досљедност хрватских грађана у очувању мира, слободе, демократије и основних људских права били хрватска улазница, најприје у НАТО, а онда и у ЕУ”.

“Због тога је обавеза свих хрватских грађана да чувају достојанство рата 90-их и хрватских бранитеља и да никада ником не дозволе да њима манипулишу”, рекао је Шпрем.

Он је додао да је Бљесак, “зато што је била праведна, ослободилачка и одбрамбена операција, била осуђена на успјех”.

“Бљесак је уједно био и преломна тачка Домовинског рата, која је увјерила међународну заједницу у праведност и легитимност хрватских циљева, као и сву погубност Милошевићеве агресорске политике”, рекао је шеф Сабора.

Он је био и једини из државног врха јер су предсједник Хрватске Иво Јосиповић и премијер Зоран Милановић послали своје изасланике, начелника Главног штаба Хрватске војске Драгу Ловрића и министра одбране Анту Котромановића. С њима су у Спомен парку хрватских витезова вијенце положили и потпредсједници Сабора из ХДЗ-а, бивша премијерка Јадранка Косор и бивши шеф Сабора Владимир Шекс.

Након скупа Шпрем је отворио спортске сусрете ветерана бродско-посавске жупаније.

Хрватски медији истичу да је 1. и 2. маја за само 36 часова заузето 500 квадратних километара, уз губитке од 42 мртва и 162 рањена, чиме је успостављена контрола над аутопутем Загреб - Београд и жељезничком пругом према истоку Хрватске.

Ни јуче, кад је Јосиповић примио учеснике операције, ни данас нико из власти или медија није рекао ни ријеч о злочинима над Србима за вријеме и након те операције који су, уз егзодус 15.000 Срба у БиХ, од којих се мали број вратио, драстично измијенили етничку слику тог дјела земље.

Хрватски хелсиншки одбор у извјештају из 2003. истиче да су убијена 83 српска цивила - 30 у нападима на избјегличке колоне, прије свега у шуми Прашник, а 53 у својим кућама. Документационо-информативни центар Веритас говори да је убијено или нестало 283 људи, од чега 57 жена и деветоро дјеце. За ратне злочине над Србима до сада нико није одговарао.

Због тога су невладина удружења Документа, Центар за мир, ненасиље и људска права Осијек и Грађански одбор за људска права подсјетили да су већ 1. маја 1995. у селу Медари, тада општина Нова Градишка, хрватски војници  на свиреп начин побили 22 цивила од њих 24 колико их се тада затекло у селу.

“Подсјећамо да су 1. маја 1995. године припадници Хрватске војске ушли у село око шест часова ујутро и починили злочин над преосталим становништвом. Преживјеле су двије младе дјевојке, и то само зато што их је препознао и заштитио један од припадника ХВ”, наводи се у саопштењу.

Од полиције, државног тужилаштва Хрватске и судова је захтијеван ефикаснији рад на истраживању и процесуирању свих ратних злочина, уз упозорење на непроцесуирање масакра у Медарима.

Невладине организације Иницијатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум прошле седмице поднијеле су кривичну пријаву против починилаца ратних злочина против ратних заробљеника. Пријава је поднијета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у јединицама полиције и војске које су у логорима смјештеним у неколико градова, али прије свега у Вараждину гдје је третман био најбруталнији, малтретирале ратне заробљенике.

У Вараждину је око 500 заробљеника с подручја Пакраца, који су се предали 4. маја, двије седмице било пребијано и мучено, али и лишавано сна и понижавано. Већина њих је након пуштања отишла конвојем УН-а у БиХ.

“Бљесак” је потпуно промијенио етничку структуру тих крајева у односу на 1991. јер су у куће избјеглих Срба у великом броју дошли досељеници из БиХ и с Косова, па тако и Окучани, прије рата српска варошица, сада имају више становника Хрвата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.