Није било трговине око Шекса

ЗAГРЕБ, БЕОГРAД - Предсједник Националног савјета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић оштро је демантовао изјаву некадашњег хрватског министара правде Весне Шкаре-Ожболт да је Србија 2005. покушала трговину оптужницом против Владимира Шекса.

Љајић је Танјугу рекао да је изјава Ожболтове дата у тамошњој предизборној кампањи, која је, како је рекао "увек згодна прилика за убирање политичких поена". Љајић је упитао зашто је Шкаре-Ожболт о томе ћутала шест година.

Бивши хрватски министар правде изјавила је да је Србија преко Љајића још 2005. године покушала политичку трговину оптужницом против Владимира Шекса, захтијевајући пуштање неколико затвореника правоснажно осуђених на казне од 15 до 25 година који су били у затвору у Лепоглави.

Шкаре-Ожболт је за хрватске медије рекла да је Љајић у њеном кабинету у Загребу нудио кутије са документацијом ЈНA које су садржавале информације о Шексу у замјену за пуштање и пребацивање у Србију неколико особа правоснажно осуђених у Хрватској за ратне злочине који су казне од 15 до 25 година служили у затвору у Лепоглави.

Бивши хрватски министар каже да на то није пристала, али је о свему обавијестила Шекса и тадашњег премијера Иву Санадера.

Расим Љајић, међутим, истиче да је суштина потпуно другачија.

- Ми смо Хрватској отворено рекли да имамо документацију ЈНA и понудили смо им, у оквиру међународне правне сарадње у процесуирању ратних злочина, да уколико постоји њихова спремност, на основу те документације и доказа које Србија има, спроведу истрагу - рекао је Љајић.

Логична посљедица је да се у склопу те сарадње добије тајни списак преко двије хиљаде оптужених Срба, избјеглих и прогнаних, јер би то побољшало укупну нормализацију односа двију земаља.

- У склопу целе приче, пошто је тема била и Срби у затвору у Лепоглави, ми смо тражили да се, независно од те документације, настави трансфер осуђених лица. О томе је и раније било речи, а прва група осуђеника је већ била пуштена, након што је Србија Хрватској доставила земљишне и матичне књиге из општине Глина које су до тада биле у приватном поседу - прецизирао је Љајић.

Предсједник Националног савјета за сарадњу са Хашким трибуналом истакао је да је Ожболтова тада с великом пажњом саслушала све приједлоге и оцијенила их веома интересантним, па је предложила да пита тадашњег премијера Иву Санадера шта да ради.

- После разговора са Санадером рекла је да Хрватска није заинтересована - наводи Љајић.

Вијеће за ратне злочине београдског суда послало је недавно Хрватској оптужницу у којој се око четрдесет особа терети за ратне злочине и геноцид над српским становништвом на подручју Вуковара 1991. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.