Нема пара за избрисане

Љубљана - Послије одлуке Суда за људска права у Стразбуру, Словенија ће морати да обештети грађане којима је од 1991. до 1992. године одузела сва права.

Свако од такозваних избрисаних моћи ће, пошто се за годину дана заврше припремни послови, да тражи одштету. Одлука суда је правоснажна, а словеначке власти, које ће за то морати да издвоје пола милијарде евра, поручују да за то Словенија нема новца, пренио је РТС.

Проблем је настао 1991. године, у тренутку кад се Словенија осамосталила. У јуну те године, усвојен је Закон о странцима, којим није дефинисан статус становника који нису тражили словеначко држављанство, а имали су стално пребивалиште у Словенији. Ријеч је о особама из БиХ, Србије, Хрватске и Македоније.

- Ти људи су једноставно послије 26. фебруара 1992. године третирани као људи који немају стално пребивалиште. Због тога су им у општинама гдје су одлазили да траже папире одузимали документе, уништавали возачке, личне карте, пасоше - рекао је Игор Мекина, новинар "Младине".

Према његовим ријечима, они су губили сва права, нису могли да добију ни социјалну помоћ, ни да се запосле, а нису могли ни да отпутују из Словеније.

Проблем почиње да се рјешава тек када су се такозвани избрисани обратили Уставном суду Словеније 1999. и 2000. године. Међутим, у посљедњој деценији, њихове судбине постају предмет политичког надметања тамошњих партија. И више од тога.

"Избрисани" су били на удару критике толико да је, 2004. године организован референдум о томе да ли да им се врате права. Већина је била против.

До прије три године сматрало се да је ријеч о 18.000 људи. Послије новог бројања у Министарству унутрашњих послова Словеније, испоставило се да је ондашња власт избрисала 25.671 особу.

Предмет "Случај Курић и остали" стигао је у Суд у Стразбуру прије тачно шест година, а окончан је прије двије седмице.

- Ово је пресуда Великог већа која је самим објављивањем постала правоснажна и ту не постоји могућност даљег вођења поступка, а надгледање над извршењем те пресуде у надлежности је комитета министара Савета Европе - рекао је правни заступник Србије у Стразбуру Славољуб Царић.

Према његовим ријечима, комитет министара биће у прилици да надзире на који начин ће Словенија испунити обавезе из ове пресуде.

- Ти одштетни захтјеви су око 20.000 евра и други захтјеви вјероватно неће бити мањи. Тако да је свота коју ће Словенија морати да плати свакако поприлична - рекао је Мекина.

Рачуница

У року од годину дана Словенија мора да установи механизам по коме ће "избрисанима" исплаћивати одштету. Према првој рачуници, уколико би сви оштећени тражили по 20.000 евра, Словенију би то коштало око пола милијарде евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.