Нецивилизацијски чин Загреба

ЗАГРЕБ, БАЊАЛУКА - Хрватски сабор је усвајањем Закона о изградњи центра за збрињавање радиоактивног отпада, који би требало да ускоро осване на Трговској гори, додатно означио ту локацију као крајњу адресу за радиоактивни отпад (РАО) из Нуклеарне електране (НЕ) "Кршко", а на то је с ове стране Уне поручено да БиХ и даље има шансу да поремети планове званичног Загреба којима, како је наглашено, крши и основна људска права.

Хрватска, наиме, као власник половине електране у Словенији обавезна је да преузме половину отпада, због чега спроводи припреме за складиштење и то у непосредној близини границе са БиХ. Усвајањем поменутог закона (од укупно 134 посланика - за је било 77, 36 их је било суздржаних, док је 21 био против) направљен је значајан искорак ка зацртаном циљу, а то је да некадашња касарна "Черкезовац" на Трговској гори буде локација на коју ће стизати и РАО, али и друге врсте отпада.

У БиХ су, с друге стране, формирани стручни тимови с циљем да на основу права и струке докажу да Трговска гора није адекватно мјесто за РАО. Да се остаје на том путу, потврдио је и замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац, који је и министар спољне трговине и економских односа, а који и координира радом тимова.

- Надлежне институције на свим нивоима власти у БиХ уложиће додатне напоре да докажу да је одлагалиште на Трговској гори апсолутно недопустиво и неприхватљиво, а правна борба заснована на ставовима институција у БиХ биће настављена путем међународне адвокатске куће. Уз то ће и Експертски тим добити додатне инструкције - рекао је Кошарац и напоменуо да је и увођење реципрочних мјера такође могућност коју је потребно размотрити.

Сабор је, каже, подржао неприхватљив закон који означава противправни улазак у завршницу политичког пројекта у виду планираног складишта.

- Упркос упозорењима и отвореном противљењу, Хрватска наставља да крши међународне конвенције и пријети да наруши здравље становништва, животну средину и укупну безбједност, како на територији Хрватске, тако и на територији Републике Српске и ФБиХ - упозорио је Кошарац нагласивши да Секретаријат Еспо конвенције мора реаговати.

Да је гласање у Сабору тек дио давно испланиране драме, изјавио је јуче први човјек "Грин тима" из Новог Града Марио Црнковић који је и члан домаћег Експертског тима.

- Гурати радиоактивни и други опасни отпад на границу није одговорно, није добросусједски ни цивилизацијски. Из тог разлога, заједничка обавеза је да се свим ресурсима, коришћењем законски дозвољених средстава брани право на живот и здраву животну средину - нагласио је Црнковић.

Из удружења подсјећају да је још од 1997. до 1999. године, од четири могуће локације, политичком одлуком у Сабору одлучено да је гранично подручје са БиХ једина локација за одлагање радиоактивног отпада.

- Локално становништво са обје стране Уне није имало стварну могућност да учествује у одлучивању ни да буде правовремено и потпуно информисано. Тиме су повријеђена основна начела јавног учешћа, транспарентности и права на здраву животну средину, која нису само политичка и процедурална питања већ темељна људска права - истакао је Црнковић.

За начелника Новог Града Мирослава Дрљачу изгласавање закона је нови шамар из Хрватске када је у питању проблем Трговске горе и доказ да ће овај проблем морати рјешавати на међународном нивоу.

- Они нас све ово вријеме нису укључивали ни у своје планове, ни у резултате истраживања. Не знамо шта им је сљедећи корак - рекао је Дрљача и додао да је крајње вријеме и да се домаће институције концентришу на рјешавање проблема на међународном нивоу, пред Комесаријатом Еспо конвенције или у судском поступку.

Домаћим експертима и правницима у борби против намјера Хрватске да уз саму границу са БиХ већ од 2028. одлаже тај отпад помаже и правна кућа из Француске. За разлику од Хрватске, Словенија ће половину отпада одлагати у Врбини, уз саму електрану.

• Студија утицаја

И док надлежни за ово питање у Хрватској тврде да се све ради у складу са прописима, да ће складишта бити сигурна, с ове стране границе упозоравају да нису добили Студију утицаја као један  од кључних докумената у вези са намјером да на простору бивше касарне "Черкезовац" одлажу радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво. Из БиХ и Српске су истрајни у тврдњи да се доводи у опасност 250.000 живота у сливу Уне који је и заштићено подручје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.