Настављено суђење Мерчепу

Загреб - На суђењу Томиславу Мерчепу за ратне злочине над српским цивилима на подручју Загреба, Кутине и Пакраца, данас су два његова саборца очекивано тврдила да у селу Пакрачкој Пољани, гдје је било сједиште једнице МУП-а којом је по оптужници командовао, није било затвора и да ништа не знају о злочинима.

Фрањо Немет је на загребачком жупанијском суду изјавио да у Пакрачкој Пољани није било затвора ни затворених цивила, док је он до средине октобра 1991. био на том подручју.

Немет каже да је Мерчепа почетком октобра видио кад је у својству савјетника министра унутрашњих послова одржао говор о војној ситуацији, након чега је отишао, а медији су након тога почели говорити о “мерчеповцима”.

Други пут Мерчепа је видео у акцији заузимања села Ловска када је Мерчеп рањен, па га је свjедок својим аутомобилом одвезао лекару у Кутину.

Акцијом је командовао Никола Рукавина, звани Поп, а Мерчеп је у њој учествовао као обичан борац, рекао је сведок.

Он је потврдио да су у МУП-у добили потврде да су припадници резервног састава МУП-а, али није могао да објасни зашто је на потврдама као командир наведен Мерчеп.

Немет је рекао да је знао покојног Муниба Суљића, Синишу Римца и Игора Миколу, који су били у групи Стипе Манђарела и којима се загребачком жупанијском суду раније судило због злочина у Пакрачкој Пољани и који су умешани у убиство загребачке породице Зец, али не зна какав је био однос Мерчепа с тим људима.

Након опоравка после рањавања, Немет је био задужен за логистику у једном од павиљона Загребачког велесајма, где су по оптужници у павиљону 22 припадници резервне јединице МУП-а држали затворене српске цивиле.

Бивши замјеник министра хрватских бранилаца Јосип Видовић изјавио је да је Мерчепа упознао 2000. и да нема никаквих сазнања о ономе што му се ставља на терет.

Није био у Пакрачкој Пољани и не зна ко командовао тамошњом јединицом, нити је на ратишту чуо било какве притужбе на њезине припаднике.

Суђење ће бити настављено 8. маја испитивањем нових сведока. Мерчеп се терети да је од 8. октобра до половине децембра 1991. наредио незаконито хапшење 52 и мучења и убиства 43 српска цивила са загребачког, кутинског и пакрачког подручја.

Ухапшен је 10. децембра 2010. и због наводно лошег здравља налази се у затворској болници, а оптужницу је у јуну 2011. дочекао у бањи где се лечио.

Занимљиво је да је јучерањи сведок, потпуковник Хрватске војске и бивши начелник за погинуле припаднике ХВ-а при Министарству одбране Младен Пезељ указао на манипулације лешевима.

Он је сведочио о ексхумацији у Пакрачкој пољани крајем 1995. где су нађени лешеви били у пластичним кесама у лошем стању.

Лешеви су по налогу тадашњег мајора, а сада потпуковника Ивана Грујића превезена на обдукцију у бјеловарску болницу, иако је био обићај да их се води на обдукцију у Загреб.

Три до пет месеци након тога добио је налог да лешева сахрани на православном гробљу у Кукуњевцу. Закопао их је у рову дугачком 30 метара, али на дубини од три метра, већој од уобичајене како би био сигуран да нитко неће неовлаштено радити ништа с лешевима.

О томе је известио само Грујића, коме је телефаксом послао нацрт гроба и ознаке тела.

Пезељ је изјавио да је лане случајно од колега из Завода за судску медицину дознао да су обавили ексхумацију на гробљу и да су лешеви били на дубини од 160 до 180 сантиметара и да их је било 20, а не 19.

Речено му је и да су обдуцирана и да су узета ткива за ДНК анализу, али је свједок нагласио да је сигуран да се то није обавило прие него што их је сахранио.

Он је са својим људима лешеве означио бројевима од један до 19, а на фотографијама које су му показане у судници означена су бројевима већим од 19.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.