Милатовић опрезно изјављује да би српски језик требао бити признат

ПОДГОРИЦА - Црногорски предсједник Јаков Милатовић каже да је питање увођења српског језика као службеног у Устав Црне Горе легитимно и додаје се и на овом и на претходним пописима изјаснио као Црногорац који говори српским језиком.

“Питање увођења српског језика као службеног у Устав Црне Горе јесте легитимно и има своје снажно упориште у резултатима посљедњег пописа, али и свих претходних пописа. Нажалост, мој је утисак да се ово питање периодично актуелизује како би одређени политички актери прикрили недостатак видљивих резултата”, навео је Милатовић.

Постоје, каже, и друга отворена и нерешена питања у Црној Гори.

“Сматрам да прво треба да рјешавамо оно што је важно и хитно. Економија, плате, инфлација, државна предузећа у којима су само други људи са истим лошим праксама. Борба против организованог криминала и корупције, али и коначне судске пресуде. Независне и снажне институције, почевши од Уставног суда. Здравство у којем листе чекања морају бити краће од времена потребног за улазак у ЕУ”, рекао је Милатовић у новогодишњем интервјуу подгоричким Вијестима.

На питање да ли сматра да српски језик, који, према посљедњем попису, говори највише становника Црне Горе, међу којима и он, треба да буде службени, Милатовић одговара потврдно.

“Не кријем да сам се и на овом и на претходним пописима изјаснио као Црногорац који говори српским језиком. Нисам један од оних који избјегавају јавно да говоре о томе, нити један од оних који мијења ове категорије у односу на вријеме или позицију. Нисам сигуран да разумијем разлику између службеног језика и језика у службеној употреби, али свакако сматрам да је легитиман став да у Уставу српски језик треба да има исти статус као и црногорски”, навео је Милатовић.

Упитан и о актуелизованом питању обнове Његошеве капеле на Ловћену, Милатовић каже:

“Питање је сложено, па му треба приступити пажљиво и уз широки друштвени консензус. Његошево дјело једнако припада свима”, казао је он.

Почетком мјесеца у црногорским медијима је најављено да ће Милатовић основати своју партију. Предсједник Црне Горе почео је политичку каријеру као министар у влади Здравка Кривокапића, да би са Милојком Спајићем формирао покрет Европа сад. Као кандидат ове групације изабран је за предсједника, да би након тога био маргинализован у Европи сад. Пар посланика оданих њему је иступило из покрета, а на локалним изборима у Подгорици су наступили у коалицији са Дританом Абазовићем. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.