Милановић: У „Олуји“ убијани и људи који су имали наивну вјеру да могу остати на свом прагу

Танјуг, Срна
Милановић: У „Олуји“ убијани и људи који су имали наивну вјеру да могу остати на свом прагу

КНИН- Предсједник Хрватске Зоран Милановић изјавио је данас, на обиљежавању годишњице војно-полицијске акције „Олуја“ у Книну, да се о злочинима мора говорити, али да свака жртва не може бити иста, да су убијани људи и хрватске и српске националности, те да он, како каже, нема проблем са „гестовима према слабијама, а то су у овом случају припадници мањинске заједнице“.

-То не треба заборавити. То је бол која толико претеже на обе стране да та полуга пријети да пукне. Ту су убијани на својим кућним праговима бабе и дједови, људи који су имали наивну вјеру да могу остати на свом прагу, али убијени су. Изневјерено је основно људско повјерење, ради се о десетинама људи. И то заслужује пијетет -рекао је Милановић.

Хрватска у Книну обележава годишњицу војно-полицијске акције „Олуја током које је из те земље протјерано између 200.000 и 250.000 хиљада крајишких Срба, док је нешто мање од 2.000 њих убијено или се воде као нестали.

Милановић је рекао и да је иза Хрватске остала тешка серија односа с Хашким трибуналном у којем су, како је рекао, били и одговорни и оптуживани „за ствари које немају везе с мозгом“.

-У сусједним државама, па и у БиХ за коју желим да вјерујем да је пријатељска, засипају Хрватску оптужницама против хрватских ратних команданата за недоказана, измишљена дјела од прије 26 година. То није добро. Хрватска држава треба да каже – „тај филм не буте гледали'' – рекао је Милановић.

Милановић је рекао да је „Олуја“ један од најсмјелијих подхвата у хрватској историји“, док су за премијера Андреја Пленковића „побједе остварене у „Олуји“ и „Бљеску“ темељи савремене хрватске државе“.

-Ту у крајевима на Динари и према југу Хрватска војска је мјесецима припремала обруч да порази непријатеља - рекао је Милановић и додао како се то што су направили у организацији „ријетко кад догађа у хрватској историји“, те је поменуо Анту Готовину, Дамира Крстичевића, Анту Котромановића, Ивана Кораду…

За њих је хрватски предсједник рекао да су то „људи без којих овога данас не би било“.

Пленковић је обиљежавању рекао да се „ником неће допустити да доводи у питање легитимност 'Олује' ни одбрамбени карактер домовинског рата“ и поручио да ће се увијек славити да би будуће генерације његовале његове вриједности.

Пленковић је у обраћању поменуо и Србију ријечима да је то и њој порука, те да сматра да би и Србија „требало да напусти јалову реторику прошлости, суочи се са својом одговорношћу и окрене политици помирења и будућности“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана