Кукурику коалиција, Санадер и Јанковић

Пресуда Готовини и Чермаку, оптужница против Маркача, хапшење Иве Санадера, неочекивани политички обрт у Словенији, бројне афере корупције, хапшења нарко-босова, само су неки од догађаја у региону који су обиљежили 2011

ЈАНУАР

- Информативни програм ХТВ-а емитовао је посљедњу "Латиницу". Службено објашњење с Присавља је да је "Латиници" "истекао њен животни вијек, а пред аутором Денисом Латином је нови изазов - осмишљавање нове унутрашњополитичке емисије".

- Бивши хрватски премијер Иво Санадер изјавио је да неће пристати на поједностављени поступак изручења Хрватској док не буде детаљно упознат са оптужбама, што се касније и десило.

ФЕБРУАР

- Државно тужилаштво у Клагенфурту посједује доказ да је бивши хрватски премијер Иво Санадер примао уплате, односно провизије од Хипо банке. Из црних фондова ХДЗ-а финансирани су и хрватски естрадни умјетници, међу којима је и Мишо Ковач. Поводом афера, демонстрације у Загребу на којима се тражо смјенА Јадранке Косор.

- Основни суд у Скопљу издао је налог за привођење бившег премијера и министра одбране Владе Бучковског у "случају резервни дијелови", у коме је оптужен за злоупотребу службеног положаја.

МАРТ

- Послије оптужби да је заједно са још двојицом европосланика умијешан у корупцију, словеначки посланик у Европском парламенту, бивши шеф дипломатије Зоран Талер, поднио је оставку. Скандал је избио након што је лондонски "Сандеј тајмс" објавио чланак у којем је Талера оптужио за примање мита од лобиста измишљене руске фирме, који су, у ствари, били новинари тог листа.

- Више хиљада демонстраната, окупљених преко друштвене мреже Фејсбук протестовало је у Загребу, тражећи смјену владе Јадранке Косор.

- Жупанијско тужилаштво у Сплиту саопштило је да је подигло оптужницу против четворице бивших припадника хрватске војне полиције због злочина против ратних заробљеника у војном затвору "Кулине", у Шибенику 1992.

АПРИЛ

- Заплијењених 105 килограма кокаина вриједних око 3,9 милиона евра и ухапшена седмочлана група хрватских држављана који су дрогу из средње Америке малим авионом покушали да прокријумчаре у Европу биланс је оперативне акције кодног имена "Паукова мрежа", коју су заједнички спровеле полицијске службе Хрватске, Њемачке, Аустрије и Словеније.

- За злочине почињене у току и послије операције "Олуја" 1995. године у Хрватској, генерал Анте Готовина је добио 24, Иван Чермак 17 година затвора, а Младен Маркач је у Хашком трибуналу ослобођен по свим тачкама оптужнице.

- Државно тужилаштво Хрватске евидентирало је да су током и непосредно послије акције "Олуја" 1995. почињена 24 ратна злочина у којима је убијено 156 особа, а за те злочине процесуирано је само десет бивших припадника хрватске војске.

- Жупанијско државно тужилаштво у Сиску саопштило је да је у току криминалистичка истрага тешког ратног злочина над цивилима у Двору на Уни 1995, непосредно по окончању операције "Олуја".

МАЈ

- Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц разочаран је начином на који хрватска Влада тумачи пресуду Анти Готовини, оцјењујући да је то кратковидан приступ који неће довести до помирења, као и да се држава не брани пљачком и убијањем цивила.

- Жупанијско државно тужилаштво у Осијеку подигло је оптужницу против петорице хрватских држављана због ратног злочина у Боровом Селу, данашњем Борову, 2. маја 1991.

- На шестом конгресу Демократске партије социјалиста Црне Горе Мило ђукановић је поново изабран за лидера те партије.

ЈУН

- На ванредним парламентарним изборима у Македонији највише гласова освојила је десничарска странка ВМРО-ДПМНЕ. Коалициону владу формирао је премијер Никола Груевски.

- Жупанијско државно тужилаштво у Загребу подигло је оптужницу против бившег ратног помоћника министра унутрашњих послова Хрватске Томислава Мерчепа због ратних злочина против цивила у љето 1991. године - убиство 43 и нестанак три српска цивила са загребачког, кутинског и пакрачког подручја. Ухапшени су и ратни начелници Ђуро Бродарац и Владимир Миланковић под сумњом за ратни злочин против српских цивила са сисачког подручја.

- Комеморацији у селу Јадовно код Госпића, поводом 70 година од страдања Срба, Јевреја и Рома у Другом свјетском рату, присуствовао је и предсједник Срије Борис Тадић.

ЈУЛ 

- У Црној Гори се 44,9 одсто грађана изјаснило као Црногорци, а 28,77 одсто је Срба. Међутим, Црногорци говоре српским језиком, за шта се изјаснило 43,88 одсто, док црногорским језиком говори 36,97 одсто грађана.

- Бивши хрватски премијер Иво Санадер из Аустрије је испоручен Хрватској, гдје га чека суђење за ратно профитерство и корупцију.

АВГУСТ

- Будући да већина Црногораца говори српским језиком, а у настојању да се ипак на неки начин разликује од српског језика у Србији, надлежни су у нови црногорски правопис убацили два нова слова, ź (жј) и ś (шј), тако да црногорска азбука броји 32 слова. Већина српских писаца избачена је из уџбеника основаца.

- Канцеларија за сузбијање корупције и организованог криминала подигла је прву оптужницу против Иве Санадера, због ратног профитерства, у случају Хипо банке, наводећи да је 1995. године узео мито од 3,7 милиона куна (око 500.000 евра).

СЕПТЕМБАР

- Министар полиције Хрватске Томислав Карамарко постао је члан владајућег ХДЗ-а, а представила га је предсједник странке и хрватски премијер Јадранка Косор. Ово је био посљедњи покушај ХДЗ-а да сачува власт на предстојећим изборима. Против Иве Санадера подигнута је и друга оптужница, јер је са одговорном особом у МОЛ-у договорио да ће искористити свој положај премијера и за десет милиона евра погодовати мађарској фирми у преузимању "Ине".

- Министарство правде Србије прослиједило је Хрватској четири оптужнице за ратне злочине и геноцид над Србима на подручју Вуковара, на чијем списку је око 40 имена, против Владимира Шекса, Бранимира Главаша, Томислава Мерчепа и Ивана Векића, који је једини и преузео оптужницу.

- Словеначки парламент изгласао је неповјерење влади премијера Борута Пахора.

ОКТОБАР

- Предсједник Словеније Данило Тирк потписао је указ о распуштању парламента и расписивање пријевремених парламентарних избора за 4. децембар.

- Сабор Хрватске усвојио је Закон о ништавости српских оптужница и Декларацију о неким питањима сарадње правосудних тијела Хрватске и Србије. Предсједник Хрватске Иво Јосиповић је оцијенио да је тај закон изузетно штетан и неуставан, након чега је упутио Уставном суду захтјев за испитивање његове уставности.

- Пред жупанијским судом у Загребу почело је суђење бившем премијеру Хрватске Иви Санадеру за ратно профитерство, односно за узимање 482.000 провизије од Хипо банке, а по другој оптужници и за примање десет милиона евра мита од мађаског МОЛ-а. Санадер је ухапшен по хрватској потјерници 10. децембра 2010. у Аустрији где је провео седам месеци затвора у Салцбургу, а Хрватској је изручен 18. јула 2011. и од тада је био у притвору до 16. децембра, када је пуштен да се брани са слободе, уз кауцију од 1,6 милиона евра.

НОВЕМБАР

- Јосип Бољковац, први хрватски министар унутрашњих послова, ухапшен је у Карловцу због сумње да је у мају 1945. починио ратни злочин против хрватског цивилног становништва у Дугој Реси код Карловца. Пред крај мјесеца је и пуштен. Уставни суд је поништио одлуку у одређивању притвора и покретању истраге и он је пуштен на слободу 29. новембра.

- Бивши хрватски генерал Мирко Норац, раније осуђен на 15 година затвора због ратног злочина над цивилима српске националности у Госпићу и Медачком џепу, пуштен је на слободу пошто је одслужио двије трећине казне.

ДЕЦЕМБАР

- Канцеларија за борбу против корупције и организованог криминала (УСКОК) у Загребу подигла је оптужницу против Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), бившег предсједника те странке и премијера Иве Санадера, као и још девет особа и трговачких друштава у антикорупцијском случају "Фими медија".

- Предсједник и премијер Хрватске, Иво Јосиповић и Јадранка Косор, и челници 27 чланица ЕУ потписали су у Бриселу уговор о приступању Хрватске Европској унији, чиме ова земља постаје пуноправни члан ЕУ 1. јула 2013.

- На парламентарним изборима у Словенији побиједила је странка Зорана Јанковића Позитивна Словенија, а љевица је добила и изборе у Хрватској, тзв. Кукурику коалиција, са Зораном Милановићем на челу.

- По потјерници Интерпола у Доминиканској Републици је ухапшен бивши кошаркашки репрезентативац Србије и Црне Горе Никола В. Булатовић, раније осуђен у Београду на пет година затвора због силовања. Два дана касније Булатовић је депортован Црној Гори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.