Колико пута је хрватска власт поменула српске жртве“ Бљеску“ у протеклих 10 година

ЗАГРЕБ - Током протеклих 10 година обиљежавања војно-полицијске акције "Бљесак", без обзира на то да ли је на власти у Хрватској био ХДЗ или СДП, ниједном нису споменуте српске жртве, показало је истраживање сабрано у студији "Деценија сјећања" на којој су радили истраживачи из пет држава бивше Југославије.

Истраживачку студију је представила на округлом столу у Српској кући у Пакрацу независни истраживач и бивши директор Иницијативе младих за људска права Бранка Виерда.

Округли сто је одржан јуче након одавања почасти поводом 30. годишњице страдања цивилних жртава у војно-полицијској акцији "Бљесак", а представљена су истраживања службених и алтернативних обиљежавања ове операције у посљедњих 10 година, наведени су примјери сарадње и меморијалних иницијатива са освртом на будући однос према прошлости, као и кривична дјела почињена за време операције "Бљесак".

Истраживачка студија је израђена с циљем добијања увида у политике сјећања. Из сваке државе анализирани су говори високих званичника о пет догађаја током 10 година.

Бранка Виерда је истакла да су се у Хрватској бавили убиством породице Зец у Загребу, падом и окупацијом Вуковара и војним операцијама ''Медачки џеп'', ''Бљесак'' и ''Олуја''.

- Када је у питању операција ''Бљесак'', у проучаваном периоду између 2012. и 2022. високи званичници ''ни у једној прилици нису ни једном рјечју споменули страдања цивила припадника српског народа - рекла је Виерда.

- Истраживање је показало да се политичари не реферирају на ратне злочине против цивила, чак ни када су у питању нарочито тешки злочини као што су они против жена и деце. Та се операција у водећим медијима представља, слично као и друге, искључиво из перспективе ослобађања окупиране територије и у контексту почетка мира на тим подручјима, те као увод у операцију „Олуја“. Што се тиче политичке номенклатуре, кроз тих 10 година она се махом смјењивала између ХДЗ-а и СДП-а, али се приступи историјским догађајима ове двије странке практички не разликују -  навела је она.

Веселинка Кастратовић истраживач и активиста осјечког удружења Центар за мир, ненасиље и људска права и Документа – центар за суочавање с прошлошћу,испричала је своје искуство рада у осјечком Центру за мир, када је 23. маја 1995. дошла у Пакрац и тамо редовито одлазила мјесецима. Рекла је како су врло брзо по доласку активисти сазнали да су на том подручју почињена кривична дјела.  

Констатовала је да у приступу политичара тим догађајима отад није било напретка, те да они на обиљежавањима у правилу спомињу само војнике, а не спомињу ни хрватске цивилне жртве, а камоли српске.

- Ми ни данас немамо јединствени попис цивила убијених на подручју Републике Хрватске, а до података о убијеним и несталим цивилима јако тешко долазимо. Још теже долазимо до података о српским цивилима јер су мјеста на којима су живјели сада празна па у дијеловима западне Славоније немате кога о томе ни да питате - рекла је она.

Процеси суочавања с прошлошћу састоје се од комеморација, сјећања, судбина и судских процеса, рекла је Кастратовић, објаснивши да се, када је у питању правосуђе, ''стиче утисак да све институције играју на карту протока времена током којег ће поумирати жртве, њихови сродници и свједоци, а архивска грађа бити изгубљена''.

Навела је пример Жупанијског државног тужилаштва у Осијеку, гдје су злочини које је након ''Бљеска'' на подручју западне Славоније чинила 103. гардијска бригада још увијек у фази разговора са њеним припадницима, док је у Вуковару спроведен само један судски процес за ратни злочин против српског становништва. У питању је процес против припадника ХОС-а због убиства четири члана породице Олујић у Церни. Сви други предмети у том граду односе се искључиво на хрватске жртве.

-Наше Државно тужилаштво је толико трапаво или лиjeно да није ништа направило ни у вези стварно опаких злочина какав је био у Богдановцима покрај Вуковара, где је убијено више од 80 хрватских цивила, па како би онда ишта направили за Србе. У Вуковару су 1991. Срби били први који су пливали Дунавом, а предистражне радње о томе трају од 90-их година. Тај случај је дио предмета Мерчеп који је дошао из Хага и препуштен је Хрватској, добило га је Жупанијско државно тужилаштво у Осијеку - рекла је Кастратовић, преноси портал хрватског недељника Новости.

Бранка Виерда се потом осврнула на активности Иницијативе младих за људска права, рекавши да је у питању организација која ђелује у Хрватској, Србији и БиХ  и која тражи од институција да се 2. мај прогласи споменданом на цивилне жртве операције ''Бљесак''

- У питању су млади људи који се на другачији начин баве сјећањем и комеморацијама. Често одлазе са својим вршњацима на мјеста страдања како би тамо могли да разговарају са свједоцима, новинарима и слично, како би добили перспективу догађаја другачију од оних службених, где свака држава има националистички тип разумијевања 90-их - навела је.

Веселинка Кастратовић потом је такође говорила о процесуирању ратних злочина у западној Славонији и о губитку архивске грађе за потенцијалне истраживаче, рекавши да, што се тиче судских процеса, нема помака.

-Што се тиче архивске грађе ту је мало другачија слика. Познато је да је Хрватски хелсиншки одбор документовао, међутим не треба заборавити Међународни кривични суд за бившу Југославију односно његов Резидуални механизам који има девет милиона страница документације са простора бивше Југославије. Постоји и агенција Сенсе, која је документирала рад Суда, у Србији су се након 30 година забране отворили архиви с документима ЈНА. Хрватска има ограничење од 50 година, што значи да ћемо за 20-ак година знати још неке ствари. Али ми не користимо Механизам иако свака држава има официра за везу с том институцијом - рекла је Кастратовић.

Упозорила је и да ће се, након чистке правосуђа која је 1990-их спроведена по налогу Владимира Шекса, ускоро догодити нова смјена генерација, која ће се уз неискуство суочити и с проблемом све мање доказног материјала и свједока.

Као примјере добре праксе комеморисања навела је СНВ и нека удружења хрватских бранитеља, попут сплитског удружења ВеДРА, којима би, каже, требало дати прилику да се више тиме баве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.