Ко ради послије 65. године имаће већа примања: Уводе “бонификацију” пензија и нови обрачун

ЗАГРЕБ - Измјене Закона о пензијском осигурању у Хрватској, поред проширења могућности рада са пуним радним временом са половином пензије, појачале су и „бонификацију“ пензија за дужи рад.

Тако су укинута ограничења од највише пет година продуженог рада, као и минимума од 30 година стажа. То значи да сви који остану на послу након 65. године могу рачунати на повећање.

Нове измјене Закона о пензијском осигурању донијеле су низ промјена. Једна од најважнијих и често критикованих јесте могућност рада током пензије.

Наиме, до сада је било могуће радити само са скраћеним радним временом уз примање пуног износа пензије, а сада је могуће радити и са пуним радним временом – али са половином пензије.

Иако је ову мјеру критиковала опозиција и представници пензионера, који упозоравају да се пензија стиче захваљујући доприносима од пуног радног времена, због чега не виде сврху у „ускраћивању“ половине износа пензије, треба рећи да су до сада неке групе старијих грађана пензионисаних по посебним прописима имале право на овај комбиновани облик рада и пензије.

Повећање броја запослених пензионера

С обзиром на нове легалне могућности рада, Хрватски завод за пензионо осигурање (ХЗМО) очекује да ће 2026. године 8.811 пензионера искористити могућност да раде више од половине свог пуног радног времена након 65. године живота уз исплату 50 одсто пензије.

Ресорно Министарство рада и социјалне политике пројектује да ће се број пензионера који ће искористити могућност рада уз пензију повећати на више од 53.000 у 2028. години. Поред тога, очекује се да ће до 2028. године скоро 6.000 њих наставити да ради након навршених 65 година живота уз исплату половине пензије, што је такође нова легална могућност.

Према подацима Хрватског завода за пензионо осигурање, у мају је 36.106 пензионера радило са скраћеним радним временом док су примали пензију. Неки од њих, као и сви будући пензионери, моћи ће да раде са пуним радним временом и са половином пензије, али тек од 1. јануара 2026. године.

Међутим, што се тиче старијих особа које раде, једна важна промјена је већ ступила на снагу. ХЗМО, наиме, евидентира 40.053 осигураника старијих од 65 година. То су особе које нису прекинуле радни однос, упркос својим годинама, већ и даље раде и плаћају доприносе.

Држава им је такође обезбиједила накнаду, односно повећање пензије од 0,45 одсто за сваки месец каснијег пензионисања, али најдуже пет година. Сада нема тог ограничења, нити оног које је условљавало да бонус могу остварити само особе са више од 35 година радног стажа.

Прије ове мини-реформе, максимално повећање пензије било је 27 одсто. Међутим, сада нема ограничења, тако да сви који ће наставити да раде након 65. године, или чак и након 70. године, могу рачунати на нешто већу пензију када одлуче да је примају.

Пословни дневник пише да влада процјењује да би ове измјене требало да повећају пензије у просјеку за 40 евра. План је, како је раније истакао ресорни министар Марин Пилетић, да се до 2028. године достигне просјечна пензија од 800 евра.

Конкретни примјери

Ево једног конкретног примјера. Човјек који са 65 година има 30 година радног стажа и одлучи да ради још три године добиће 16,2 одсто већу пензију него да је напустио посао са 65 година.

Неко ко одлучи да ради до, рецимо, 72. године добиће „бонификацију“ од 37,8 одсто, што раније није било могуће.

Исто важи и за жене које тренутно могу да се пензионишу са 63 године и девет мјесеци. За њих ће се старосна граница за пензионисање повећати на 64 године од 1. јануара сљедеће године. Међутим, ако одлуче да раде до 65. године, њихова пензија ће се повећати за 6,75 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.