Jовић: Хрватској није у интересу да Србија сутра уђе у ЕУ

Професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић рекао је у Београду да не очекује промјене у односима Србије и Хрватске.

Он је истакао и да је Хрватској у интересу да се проширење ЕУ настави као легитиман механизам притиска на земље кандидате.

Јовић је новинарима у паузи конференције о односима Србије и Хрватске "Хрватска наш сус(ј)ед" рекао да, међутим, од Хрватске или неке друге земље не завси да ли ће уопште бити проширења Уније.

Он је рекао да се већ дуже вријеме у односима Србије и Хрватске "не дешава ништа сувише озбиљно", односно да постоје "неки бољи и лошији моменти" и да дугорочно гледано очекује да ће се наставити статус кво јер ти односи излазе из билатералног оквира".

Јовић је рекао да би Хрватској било у интересу да се проширење настави због притисака које би тако могла даље да остварује и додао да Хрватску ту не ради ништа што је противно правилима ЕУ.

"Хрватској је у интересу проширење ЕУ јер је прошрирење постало инструмент притискања земаља кандидата што је једним дијелом било и док је Хрватска улазила у ЕУ и у том смислу је врло ефикасно као средство спољне политике свих земаља чланица", рекао је он.

Он је рекао да је Хрватској било у интересу да се тај процес настави, али да није сигуран да би јој било у интересу да "Србија уђе у ЕУ сутра".

Јовић је додао да Србија све док жели да уђе у ЕУ увијек може очекивати одређене билатералне услове било од Хрватске или неке друге чланице ЕУ и да су методе притискања легитимно средство политичке акције.

"Све док те земље (кандидати) желе бити чланице ЕУ, процес уласку у Унију их ставља у ситуацију да морају испуњавати оне услове које земље ЕУ постављају пред њих", рекао је Јовић и додао да су земље кандидати у лошијој позицији од других чланица све док желе да уђу у ЕУ.

Он је подсјетио да је тако Хрватска морала да попусти Италији у вези са заштићеним риболовним подручјем или Словенији у арбитражи око границе.

Јовић је рекао и да питање даљег проширења не зависи од Хрватске или неке друге чланице ЕУ.

"Као што видимо, ЕУ је на самиту у Валети имала доста озбиљних питања сопственог идентитета и очекујем да ће се можда на слиједећем самиту у Риму крајем марта ове године отворити нека од тих питања", рекао је он у паузи скупа који је организовао Центар за спољну политику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.