Јевреји у Хрватској страхују за будућност

ЗАГРЕБ - Неки Јевреји у Хрватској страхују за своју будућност због поновне појаве симбола из доба усташтва, пише Тајмс оф Израел (ТОИ).

Израелски портал наводи да националистички симпатизери хрватских усташа данас све више добијају на својој реторици, а они који желе да сузбију пронацистичко изражавање кажу да не наилазе на значајну подршку међу посланицима.

Генерални секретар Јеврејске заједнице у Загребу Зоран Фербер рекао је да је предлагао да у Хрватској буде донијет исти закон као у Њемачкој о нацистичкој симболици, да то буде кривично дјело за које је запријећена затворска казна, а не да се то третира као прекршај као што је сада случај.

- Не можемо предложити закон ако нас нико други не подржава - истакао је Фербер.

Тајмс оф Израел подсјећа да је бивша предсједница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић 2016. године позирала са усташком заставом током путовања у Канаду, упркос томе што је прије тога изразила жаљење због усташког режима током званичне посјете Израелу. 

Такође се истиче да данас хрватски националисти настављају да користе забрањени, али све више толерисани, слоган "За дом спремни", који је усташки еквивалент нацистичком поздраву.

Као знак колико су нацистичка осјећања распрострањена у Хрватској, наводи се да је хрватски пјевач Марко Перковиц́ Томпсон, познат по својим пјесмама којима велича усташтво, продао више од  500.000 карата за концерт на отвореном у јулу. 

Програмска координаторка у непрофитној групи са сједиштем у Загребу - "Документи: Центар за суочавање с прошлошћу" - Тена Бањеглав напомиње да нацистичка обиљежја имају моћну симболику за неке Хрвате.

- Нормални људи који знају шта су ови симболи значили у прошлости мисле да би то требало забранити - истакла је Бањеглав.

Напоменула је да, с друге стране, етнички Хрвати овај поздрав обично повезују са ратом против Србије 1990-их, а не са усташама. 

- Са овом тренутном екстремно десничарском владом, нема шансе да буде забрањен - навела је Бањеглав.

Израелски портал наводи да су у Хрватској антисемитски акти у наглом порасту од почетка рата у Појасу Газе у октобру 2023. године. 

Тако су се, на примјер, недавно на загребачким улицама појавили графити "Жидове на врбе", пише Тајмс оф Израел.

Међу Јеврејима који су се прошле седмице окупили у девет градова и мјеста у Хрватској, у знак сјећања на Јом ХаШоа - Дан сјећања на холокауст, био је и Дарко Фишер, један од око 140 преосталих преживјелих из хрватског ратног режима чије су фашистичке вође сматране још бруталнијим од нациста.

- Било је горе од Аушвица. Овдје су имали крематоријуме и масовна убиства, али и физичку и психичку тортуру. Било је изузетно окрутно, посебно у Јасеновцу - рекао је 87-годишњи Фишер у недавном интервјуу, подсјећа Тајмс оф Израел. 

Фишер је рекао да је преживио само игром случаја, а да су многи Јевреји, укључујући и неке од његових рођака у логору завршили своје животе. 

Фишер је преживио јер се његов отац 1941. године, када је фашистички усташки режим почео да доноси антисемитске законе, договорио да породица напусти Хрватску.

Његов отац је убијен 1944. године након што су нацисти напали Мађарску, али је остатак породице преживио и вратио се у Хрватску након рата. 

Тајмс оф Израел наводи да се навршава 80 година од завршетка Другог свјетског рата, као и слома усташког режима, нацистичке марионетске владе, формално познате као Независна Држава Хрватска, а на њеној територији, која је обухватала већи дио данашње Хрватске, као и сусједну БиХ и дијелове данашње Србије, налазило се око 30 концентрационих логора, укључујући Јасеновац и два логора посебно направљена за дјецу, Јастребарско и Сисак.

Током своје владавине, усташки режим је прогонио и убијао стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвата који су се противили власти, а католичка црква је отворено сарађивала са усташама, додаје Тајмс оф Израел.

Током Другог свјетског рата убијено је око 80 одсто Јевреја у Хрватској, што је један од највећих процената у било којој земљи у Европи.

Само у Јасеновцу је 13.000 Јевреја претучено или батинано на смрт, што је било толико ужасно да су чак и високи нацистички официри упозоравали команданте логора да користе хуманије методе погубљења, наводи израелски портал.

Пре 1941. године на територији под контролом Независне Државе Хрватске живјело је око 39.000 Јевреја. 

У Хрватској данас живи 1.300 Јевреја, укључујући оне који су преживјели холокауст и који су сада стари од 80 до 102 године.

Око 1.000 Јевреја живи у Загребу, а мањи број у Осијеку, Сплиту, Дубровнику и још пет градова, рекао је потпредсједник Јеврејске заједнице Загреб Саша Цветковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.