Јасеновац: Вјечни бол и опомена

БАЊАЛУКА - Обиљежавање 80 година од пробоја логораша из Јасеновца, једног од најмрачнијих симбола страдања српског народа у 20. вијеку, биће одржано 27. априла у Доњој Градини уз присуство највиших званичника Републике Српске и Србије, а очекује се и долазак страних делегација.

Према информацијама које смо добили из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС, формиран је Организациони одбор за обиљежавање овог значајног датума, који би идућих дана требало да се састане и утврди сам програм обиљежава.

- Од информацијама са којима тренутно располажемо обиљежавање осам деценија од пробоја јасеновачких логораша биће одржано 27. априла. Такође очекује се долазак највишег руководства Републике Српске и Србије, јер је ријеч о заједничком обиљежавању овог значајног датума - казали су "Гласу" у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите РС и додали да се спомиње и долазак појединих страних делегација, као што је делегација Израела, али да још немају потврду.

Предсједник Србије Александар Вучић је приликом посјете Бањалуци у фебруару навео да 80 година од пробоја јасеновачких логораша мора бити обиљежено на достојанствен начин, да никад не би било заборављено то што се догодило.

- Надам се да ће на обележавању 80 година од пробоја логораша Јасеновца, највећег страдалишта у југоисточној Европи, бити и други високи гости. Позвао сам председника Израела да се придружи, јер је у концентрационом логору Јасеновац, уз српски народ, страдало много Јереја и Рома и верујем да ће у томе учествовати - казао је тада Вучић и додао да Београд и Бањалука морају коначно да крену у реализацију објеката на двије локације, једног у Доњој Градини и другог у Београду, да такви тешки, најтежи злочини које човјечанство познаје никада не би били заборављени.

Вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске Виктор Нуждић рекао је да геноцид над Србима није почињен само у Јасеновцу.

- Геноцид је почињен систематски и плански на територији цјелокупне НДХ у периоду од 1941. до 1945. године и то почевши од система логора Госпић, Јадовно и Паг, који су затворени након одређеног периода 1941. године. Међутим, комплекс Јасеновац који је сачињен од више логора, је и најзлогласнији, али и логор кроз који је прошло највише логораша. Тамо је било најмонструознијих мучења и трајао је током цијелог периода НДХ - казао је "Гласу" Нуждић и подсјетио да се систем логора у Јасеновцу састојао од пет логора.

Централно обиљежавање пробоја логораша из Јасеновца, наводи Нуждић, је у Доњој Градини, јер је она највеће стратиште.

- Тамо је највећи број јасеновачких логораша окончао свој живот, односно ту су убијени на најмонструознији начин. Ни након осам деценија људски мозак не може појмити све те злочине и све ствари које су се дешавале у Јасеновцу и не могу му бити јасни, односно на какве монструозне начине су људи убијани и то само зато што су били Срби, Јевреји и Роми - казао је Нуждић.

Логораши у злогласном усташком логору Јасеновац, њих 1.073, кренули су у пробој 22. априла 1945. године. Посљедње дане система концентрационог логора у Јасеновцу преживјело је 169 логораша.

Према подацима "Спомен-подручја Доња Градина", у злогласном усташком логору Јасеновац током Другог свјетског рата убијено је 700.000 људи, међу којима је 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

Поштанска марка

Јавна установа "Спомен-подручје Доња Градина" иницирала је и израду поштанске марке у знак сјећања на пробој посљедње групе логораша из концентрационог логора Јасеновац 22. априла 1945. године.

- У сарадњи са "Поштама Српске" иницирали смо израду персонализоване поштанске марке у знак сјећања на посљедњу групу јасеновачких логораша која је 22. априла 1945. године одлучила да се задњим атомима снаге избави из концентрационог логора Јасеновац и свијету исприча истину о најстравичнијем логору из периода Другог свјетског рата - рекла је директорица "Спомен-подручја Доња Градина" Тања Тулековић и додала да је поштанска марка један од начина на који желе да подсјете свијет на нечувени геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.

Бројке

• 700.000 жртава
• 500.000 Срба
• 40.000 Рома
• 33.000 Јевреја
• 127.000 антифашиста

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.