Фото: Хрватски Викиликс, шок у Загребу
ЗAГРЕБ - Које су све фирме пословале с државом у посљедњих двије године, колико се новца окренуло, ко је понудио тачан износ вриједности уговора и када су уговори потписани, ускоро ће знати цијела јавност у Хрватској.
То је пројекат који ће покушати корупцији стати на крај с транспарентним изношењем детаља о свим јавним набавкама од 2009. године. На основу тога сви грађани ће моћи да виде како послује држава. Aутор пројекта је познати комуникацијски савјетник и интернет активиста Марко Ракар.
База укључује 49.000 јавних набавка укупне вриједности 80 милијарди куна (око 21 милијарда КМ), које су у 2009. и 2010. расписивале државне фирме и институције. Иако би јавне набавке по својој дефиницији требало да буду јавне и свима доступне, чињеница је да се подаци о конкурсима намјерно скривају на веб страницама "Народних новина", преносе хрватски медији.
Њихова база података нечитљива је, дизајнирана је тако да се, на примјер, назив купца и назив добављача не налазе на истој страници, није могуће ни претраживање по другим критеријумима, а преглед базе временски је ограничен на посљедња два мјесеца. Зато је Ракар са својим сарадницима у Удружењу вјетрењача ручно прикупио све податке уназад 27 мјесеци, сачинио базу података и индексирао.
У његовој бази података најзанимљивије је претраживање према добављачима који имају брутално високе марже, па тако постоје фирме чија је добит у висини и до 60 одсто од укупног прихода. Просјек добити просјечне фирме је негдје око три до шест одсто прихода и практички свака фирма с већом добити, осим можда банака и телекомуникацијских фирми, потенцијална је аномалија.
A примјера Ракарових истраживања има много. Између осталих, фирма "Карашица-Вучица" д.д. за водну привреду и градитељство из Доњег Михољца имала је 2009. године приходе од 39 милиона куна. Идуће године им се резултат покварио, па су уприходовали 32 милиона куна. Од тих укупно 71 милион куна прихода у двије године фирма "Крашица-Вучица" од државе је добила - 69 милиона. Дакле, да нису кроз јавне конкурсе остварили апсолутно све своје послове, ова компанија не би ни постојала.
С друге стране, фирма "Вука" д.д. за водоводну привреду и градитељство из Осијека у службеним подацима Фини пријавила је 80 милиона куна прихода у 2009. и 2010. години. У истом раздобљу је кроз јавне конкурсе повукла више од тога, чак 84 милиона куна. То не значи да су сви конкурси били намјештени или да се ради о криминалним радњама. Међутим, јавност ће по први пут сазнати тачно којим приватним фирмама иде јавни новац, под којим условима и у којим количинама.
- Aко је разлика између предвиђене вриједности и онога што добављач понуди једнака нули, онда се треба запитати како је могуће да једна фирма тачно одреди износ уговора, а да јој неко то није дошапнуо - истакао је Ракар.
Фирма "Соболи", чији је предсједник управе и сувласник до 2005. био актуелни министар унутрашњих послова Томислав Карамарко, у 2009. и 2010. добила је од државе послове у вриједности 7,2 милиона куна (око 2 милиона КМ). У многим пословима били су једини понуђач. За израду безбједносне и пројектне документације за лучки базен Гаженица наручилац је била Лучка управа Задар, а од само два понуђача "Соболи" има најнижу понуду. Процијењена вриједност била је 2,1 милион куна, а "Соболи" је понудио свега 10.000 куна мање - 2.090.000 куна. Министар Карамарко формално је продао свој део у фирми прије неколико година, када је постао директор Средишње обавјештајне агенције (СОA).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.