Хрватска изумире према прогнози УН-а
Према новом извјештају Уједињених нација, свјетско становништво ће нарасти за чак 2 милијарде у сљедећих 30 година, од тренутних 7,7 милијарди људи на 9,7 милијарди до 2050. Али тај глобални раст, наравно, неће бити равномјеран. Док ће у неким земљама становништво наставити расти, у другима ће почети падати, а у трећима ће се већ актеални пад додатно убрзати. Међу њима је и Хрватска.
У Хрватској је, према УН-овим подацима, природни прираштај становништва пао испод нуле још 1990., а пад се наставио све до данас. Иако се пад деведесетих донекле може приписати посљедицама рата (од 1995. до 2000. је износио -0,84%) па је почетком вијека успорио (на -0,23%), од 2010. је поново почео убрзавати па се предвиђа да ће у периоду од 2015. до 2020. износити -0,61%).
У будућности ће се тај пад само убрзати па ће око половине вијека износити -0,85%. Тек ће након 2090. природни пад становништва почети благо успоравати.
Али дотад ће се популација Хрватске готово преполовити. До 2050. ће према средњем предвиђању остати тек око 3,36 милиона људи, а до 2100. око 2,18. Извјештај под именом “Изгледи за свјетско становништво 2019.” који је објавио одсјек за становништво УН-ова одјела за економска и друштвена питања, износи преглед глобалних демографских образаца и предвиђања.
УН-ова студија закључује да би свјетско становништво могло коначно престати расти крајем овог вијека, на врхунцу од готово 11 милијарди људи.
Апсолутне бројке ипак прикривају размјере успоравања раста становништва. Супротно злокобним предвиђањима о неконтролираном расту становништва, предвиђа се да ће глобална стопа раста успорити с 1-2%, колико је износила од 1950. до данас, на мање од 0,1% до краја вијека.
Највећи раст до 2050. имат ће Индија која ће престићи и Кину и постати најмногољуднија земља на свијету. То ће се, према овим предвиђањима, догодити око 2027. На само девет земаља отпашће чак половина укупног свјетског раста становништва: Индију, Нигерију, Пакистан, Демократску Републику Конго, Етиопију, Танзанију, Индонезију, Египат и САД.
Становништво Супсахарске Африке ће се удвостручити до 2050., пише страница УН Нењс. И остале свјетске регије имаће раст становништва, али далеко мањи од Супсахарске Африке: 46% у Сјеверној Африци и Југозападној Азији, 28% у Аустралији и Новом Зеланду, 25% у Средњој и Јужној Азији, 18% у Латинској Америци и Карибима, а само 3% у Источној Азији и 2% у Европи и Сјеверној Америци.
Ипак, иако ће раст на глобалном нивоу потрајати све до краја вијека, он ће се успорити захваљујући глобалном паду у стопама фертилитета, односно просјечном броју дјеце по жени у плодној доби. Док је глобална стопа фертилитета још 1990. износила 3,2, 2019. је већ пала на 2,5, а до 2100. ће, процјењује се, пасти на 2,2., само 0,1 више од стопе потребне за одржавање популације на истом нивоу.
Већ је у 27 земаља од 2010. до данас популација пала најмање 1% због ниских стопа фертилитета. До 2050. ће тај број порасти на 55 земаља, предвиђа УН у извјештају, а готово половина од њих 55 имаће пад од чак 10% или више. Чак ће и Кина имати пад од 2,2%, односно 31,4 милијуна до 2050.
Највећи пад становништва имаће Литванија, Бугарска и Летонија, с падом популације већим од 20%. Слиједе Украјина, Србија, Босна и Херцеговина и - Хрватска, која ће имати пад становништва око 18%.
Недавни пад наталитета у већини Супсахарске Африке и дијеловима Латинске Америке значи да ће удио популације у радној доби у тим дијеловима свијета расти брже него другдје. Економисти зову овај тренд “демографска дивиденда” јер већи удио радно способне популације омогућава и већи економски раст тих земаља.
Ипак, у другим ће земљама, укључујући Хрватску, доћи до знатног пада радно способне популације, што ће представљати све већи терет на пензиони и здравствени систем.
Животни вијек ће и даље расти, с тренутног глобалног просјека од 72,6 година на процијењених 77,1 годину 2050. Ипак, очекивани животни вијек и даље ће бити неједнак у различитим дијеловима свијета. До 2050. се очекује и да ће сваки шести човјек (16%) на свијету бити старији од 65 година. Тренутно је тај постотак само 9%, односно свака 11. особа. Број старијих од 80 година пораст ће са 143 милијуна данас на чак 426 милијуна 2050.
Штовише, 2018. је свијет у цјелини дошао до историјске прекретнице - први пут број старијих од 65 година прешао је број дјеце с мање од 5 година.
Миграције ће, очекивано, представљати значајан фактор у демографским промјенама. У деценији на измаку (2010.-2020.) чак ће 14 земаља примити укупно више од милион миграната.
Девет земаља - Србија, Украјина, Бјелорусија, Естонија, Мађарска, Њемачка, Италија, Русија и Јапан - примиће довољно имиграната да поништи посљедице исељавања и природног пада и остане изнад нуле по кретању становништва. Хрватска спада у другу категорију земаља, оних у којима је исељавање веће од усељавања и уз негативни природни прираст само убрзава укупни пад становништва. У овој категорији су и Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка Пољска, Португал, Летонија, Литванија, Молдавија и Румунија.
Хрватска посљедњих година, како је добро познато, уз природни пад становништва има драматичан вал исељавања у земље Европске уније и друге развијеније земље у којима је животни стандард виши.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
