Хрвати послије 38 година нашли тијела алпиниста?

Загреб - Хрватска експедиција у потрази за тијелима алпиниста који су нестали у леденом одрону на Кавказу 1974. године пронашла је три тијела, а крај једног нађена и значка Хрватске горске службе спашавања, преноси “Index.hr”.

Потрагу су организовали ХГСС и Хрватски планинарски савез.

Ради се о досад највећој несрећи хрватских алпиниста у којој су погинули алпинисти и горски спасиоци: Анте Бедалов, Ненад Чулић, Урсо Врдољак и Виктор Табаковић.

Тијела Анте Бедалова и Урсе Врдољака пронађена су на ужету у стијени Ушбе након несреће, док су Ненад Чулић и Виктор Табаковић нестали у леденој лавини која је због наглог погоршања времена протутњала стијеном Ушбе.

На Кавказ је 13. јула отишла четворочлана експедиција искусних горских спасилаца.

Дарко Берљак, Един Аликалфић, Дражен Пезер и Хрвоје Камењарин синоћ су се јавили с првим вијестима.

У опсежној потрази на ледењаку пронашли су три тијела.

Крај једног тијела пронађена је и службена значка горског спасиоца ХГСС-а, али због корозије није могуће утврдити број значке.

Из тога се може претпоставити да би барем једно тијело могло да припада страдалим хрватским алпинистима и горским спасиоцима Ненаду Чулићу и Виктору Табаковићу.

- Да ли су коначно пронађени остаци обоје наших колега и пријатеља који су 24. јула 1974., прије 38 година, смртно страдали у леденој лавини, показаће тек ДНК анализа. Иако је већ и само лоцирање тијела на великом ледењаку спектакуларни успјех, управо резултати анализе узорака ткива биће пресудни за породицу и све пријатеље који свим срцем желе коначни повратак тијела у домовину - јављају из ХГСС-а.

Треће тијело веројатно припада неком од страдалих алпиниста из неког другог времена.

Наиме, Крст Ушбе је врло опасан алпинистички успон у којем је и прије и након несреће 1974. године било смртних страдавања у лавинама и леденим одронима.

Ову претпоставку потврђују нешто другачији дијелови алпинистичке опреме.

У овом тренутку експедиција је претражила све што је било видљиво на огромном простору ледника.

Пред експедицијом је проблем како три тијела спустити у долину по врло тешком терену, посебно низ 600-метарски ледопад на крају ледника.

Хрватски алпинисти и горски спасиоци вјерују да ће у томе успјети.

Стијена Крст Ушбе у којој су страдали алпинисти монументална је ледом окована камена пирамида с два врха (јужни висок 4.700 метара, сјеверни 4.697).

Ледник започиње у подножју стијене и завршава великим ледопадом, неких 2.400 метара ниже од врха.

Тијела страдалих алпиниста дуго времена су се налазила у дубоким наслагама снијега и леда у маси великог ледника, који се попут споре ледене ријеке кретао од подножја стијене у којој се несрећа догодила према своме крају и завршној морени.

Због тога су тијела и пронађена знатно даље од мјеста несреће и то захваљујући чињеници да је површинско топљење дебелих наслага леда у нижим висинама открило годинама скривену тајну.

У свих 38 година након несреће, ХГСС и ХПС су пратили и провјеравали све вијести с Кавказа па су на први реалан траг да би се могло радити о хрватским припадницима заједнички организовали експедицију.

Прве вјеродостојне трагове открио је случајно чешки алпиниста који је прошле године на подручју ледника испод Ушбе случајно нашао одређени број комада алпинистичке опреме на основу којих је закључио да припадају словенским алпинистима.

Чех је након што се вратио са свог путовања прије десетак мјесеци, фотографије својих налаза послао Горској служби Словеније. Словенци су закључили да ни један њихов алпиниста није страдао на том подручју те су фотографије просљедили ХГСС-у.

То је био довољан разлог за покретање експедиције с јединим циљем: организовати на ледопаду и леднику велику акцију како би се пронашла тијела наших колега алпиниста и горских спасилаца.

Успјех је неизвјестан, јер се у међувремену ледник убрзано кретао, а током прошле зиме пале су и нове обилне наслаге снијега.

У случају успјеха, кључни задатак је донети узорак ДНК у Хрватску како би се са сигурношћу идентификовало о коме се ради.

Док се не изврши поуздана идентификација, задатак експедиције је да спусти тијела у долину и покопа их на алпинистичком гробљу у најближем насељу Местија у Грузији.

Наиме, идентификација је предуслов да Грузија дозволи накнадно преношење посмртних остатака у Хрватску.

Породице страдалих алпиниста сада поново преживљавају несрећне догађаје, с надом да ће њихови најближи након готово четири деценије наћи свој мир и бити достојно сахрањени.

У експедицији на Кавказ учествовало је петнаест алпиниста из више земаља тадашње Југославије.

Осим погинуле четворице ишли су: Томислав Врачевић, Жарко Гостовић, Мухамед Шишић, Мухамед Гафић, Иван Котник, Јоже Рожич, Стане Клеменц, Марјан Прелог, Силвестер Јошт, Велимир Баришић и Владимир Месарић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.