Хрвати морају вратити сву имовину одузету за вријеме Другог свјетског рата

ЗAГРЕБ - Хрвати морају вратити сву имовину – кратак је и језгровит закључак америчког Сената, који је ових дана упозорио Хрватску да на поврат некретнина одузетих за Другог свјетског рата и након њега право имају и странци, а не само хрватски држављани.

Након неколико година затишја, међународни кругови поновно су актуелизовали питање враћања одузете имовине, на које се упозоравало још од 1999. године и пресуде Уставног суда којом се забрањује дискриминација странаца. Поврат имовине у неколико наврата затражила је и Европска комисија.

Хрватска је након одлуке Уставног суда измијенила Закон о денационализацији те допустила поврат и страним држављанима, но само у случају да је са земљом из које долазе постигнут билатерални уговор. Управо та чињеница данас је спорна, па СAД и ЕУ траже прекид дискриминације. У међувремену је Уставни суд донио и одлуку о поврату имовине бразилској држављанки јеврејског поријекла Злати Ебенспангер иако Хрватска и Бразил немају склопљен споразум, па је постало јасно да ће Хрватска прије или послије морати попустити.

Након што је 2005. године премијер Иво Санадер покушао да потпише уговор само са Aустријом и ријеши имовину фолксдојчера, што је изазвало констернацију у дипломатским круговима, обећано је коначно и потпуно изједначавање права хрватских држављана и странаца.

Службено, измјене Закона о накнади за одузету имовину још увијек су "у изради".

Подношење захтјева за поврат странцима је било омогућено у раздобљу од 2000. до 2002. године.

По посљедњим подацима, своје некадашње власништво затражило је њих око четири хиљаде – највише Италијана (1034), затим Aустријанаца (676), те Израелаца (175), Нијемаца (143), Aмериканаца (140) и Словенаца (114).

Укупно, процјењује се, њихове некретнине вриједе најмање 750 милиона евра. Канцеларије државне управе у жупанијама, који су запримали све захтјеве за поврат, досад нису ријешили ни један јер чекају упутства из Владе.

Поврат имовине у Сплиту

Од 72 захтјева за поврат у Сплиту, међу вреднијима су онај породице Ланзета, која тражи барокну палату "Милеси" на Воћном тргу, затим породици Полиц, која би хотел "Парк", те породици Вулетић, која тражи сецесијску зграду Накић, највећу и најљепшу на Пјаци. Породица Пољака Тадеуша Пањела тражи хотел "Мирамаре" у Макарској, трогирску палату "Ћипико" жели Италијан Сергио дала Волта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.