Грлић Радман: Обиљежавањем Јасеновца Црна Гора копа ровове

Дарко Грабовац 20.04.2026 13:42

Фото: Илустрација

ЗАГРЕБ - Шеф хрватске дипломатије, Гордан Грлић Радман, огласио се поводом најаве да ће Скупштина Црне Горе сутра званично обиљежити Дан сјећања на жртве логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен. Радман је оцијенио да овакви потези директно нарушавају добросусједске односе и продубљују политички јаз.

„Пијетет у служби политике“

Министар спољних послова Хрватске истакао је да најављени догађај у Музичком центру Црне Горе није мотивисан искреним жаљењем за жртвама, већ политичким интересима одређених кругова.

„Ти политички кругови дјелују у интересу својих политика и не показују пијетет према жртвама. Ову тему користе искључиво да би продубили политичке подјеле и заоштрили односе између Црне Горе и Хрватске. То је политика која не гради мостове, него копа ровове“, поручио је Радман након сједнице Владе.

Интересантно је да је министар Радман у својој изјави дословно цитирао ставове Адријана Вуксановића, посланика Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ) у црногорском парламенту, који је раније изнио идентичне критике.

Хронологија затегнутих односа

Дипломатски рат на релацији Загреб–Подгорица траје од јуна 2024. године, када је црногорска Скупштина усвојила контроверзну Резолуцију.

Кључне тачке спора:

Резолуција из 2024: Усвајање документа о Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену у Подгорици изазвало је моменталну реакцију Хрватске.
Протестна нота: Загреб је упутио званичан дипломатски протест, тврдећи да се историјске трагедије користе у сврхе дневне политике.
Непожељне особе: Као директну посљедицу, Хрватска је тројицу високих функционера прогласила непожељним особама (персонае нон грата):

Андрију Мандића (предсједника Скупштине);
Милана Кнежевића (лидера ДНП);
Алексу Бечића (лидера Демократа).

Сутрашњи програм у Подгорици

Упркос оштрим порукама из сусједства, црногорски парламент остаје при одлуци да сутра, 21. априла, одржи меморијални програм. Како је најављено, фокус ће бити на сјећању на жртве три велика логора из Другог свјетског рата, уз подсјећање да је Јасеновац био специфичан и по постојању логора за дјецу.

Хрватска страна сматра да овакав једностран приступ, без претходног усаглашавања и у тренутном политичком контексту, наноси трајну штету европском путу Црне Горе.