Госпић: Присуство радиоактивних елемената 11 пута веће од дозвољеног

ЗАГРЕБ - У површинском слоју тла у Госпићу прошле године забиљежена је готово 11 пута већа концентрација радиоактивног стронцијума 90 по метру квадратном него 2023. године, наводи се у годишњем извјештају загребачког Института за медицинска истраживања које је објавио хрватски МУП.

Наводи се да не постоје докази који би упућивали на везу стронцијума 90 с илегалним отпадом у бившем Парку природе Велебит у Билајској улици у Госпићу, нити да ова промјена сама по себи значи да је настало радиоактивно загађење или да је угрожено здравље становника, преносе хрватски медији.

Стронцијум 90 у Хрватској посљедица је катастрофе у Чернобиљу 1986. године, иако је вријеме његовог полураспада 28,8 година. Има га још 38 одсто од количине која је била почетно депонована.

Иако је поријекло стронцијума 90 објашњено, за сада нема одговора зашто је његова концентрација на површини у посљедње три године енормно порасла само у Госпићу.

Међу пет мјерних локација које су упоређене, Госпић је 2023. године имао најмању површинску вриједност стронцијума 90, а двије године послије највећу.

Док је између 2023. и 2025. године та вриједност у Задру, Осијеку, Бузету/Пули и Опузену пала, у Загребу је порасла приближно 92 одсто, а у Госпићу 961 одсто.

Из постојећих података не може се извући конкретан и поуздан закључак о утицају концентрације стронцијума 90 на људе у Госпићу.

Површински раст односи се на активност по метру квадратном тла, а не на дозу зрачења коју су примили грађани, преноси хрватски портал "Индекс".

Стронцијум 90 је радиоактивни облик истоименог хемијског елемента, сребрнастобијелог метала.

Његово атомско језгро с временом се распада и притом ослобађа зрачење које може оштетити живе ћелије.

Стронцијум 90 не постоји изворно у природи, него настаје цијепањем атомског језгра, на примјер у нуклеарним реакторима и при експлозијама нуклеарног оружја. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.