Гдје је партијско злато хрватских комуниста?

Загреб - Бивши функционер Савеза комуниста Хрватске Здравко Томац пита гдје се дело партијско злато које је требало да буде употребљено и за рат са ЈНА.

Социјалдемократска партија - Савеза комуниста Хрватске (СДП - СКХ) и њен предсједник Ивица Рачан располагали су почетком 1991. године златом којим је требало да организују илегалну борбу - у случају државног удара у Југославији који би евентуално спровела ЈНА са Слободаном Милошевићем.

То тврди некадашњи високи функционер странке Здравко Томац, који је за “Вечерњи лист” испричао о састанку партијског врха из јануара 1991, када се - како каже - “опасност од удара осећала у ваздуху”.

- Морамо пружити отпор, ако треба, опет ћемо у шуму, спремаћемо се за илегалну борбу - рекао је Рачан на састанку.

Одлучено је да се закупи један стан у Загребу, који ће служити за мјесто одржавања илегалних сједница вођства, а разговарано је и о организовању илегалне борбе у земљи, као и о упућивању представника у иностранство одакле би се такође организовала илегала.

- Али, за све то треба нам новац, треба илегалу финансирати - рекао је Томац.

Рачан је одговорио да СДП има - партијско злато.

Та прича наћи ће се у Томчевој књизи “Мемоари двоструког обраћеника” коју ће штампати крајем године, а најавни текст Томац објављује у задарском десничарском “Хрватском листу”.

- Чињеница је да су комунистичке странке свуда, па тако и у републикама бивше Југославије, имале такозвано партијско злато, чувано за догађаје у којима би морале напустити власт и организовати илегалну борбу - каже Томац.

Био сам жестоки Рачанов критичар, додао је, јер СДП није гласао за проглашење независности Хрватске, али због равнотеже, имам обавезу јавности открити да је Рачан био спреман потрошити партијско злато у родољубне сврхе и одбрану Хрватске.

Томац тврди да је партија имала информације о припремању државно-војног удара, који би почистио не само Фрању Туђмана и његово вођство него и Рачанове социјалдемократе, све по плану врха ЈНА окупљеног у странци Савез комуниста - Покрет за Југославију.

Тврди и да је државни удар требало првобитно извести у вријеме одржавања 14 ванредног конгреса СКЈ.

Хрватски и словеначки СК договорили су се унапријед да ће отићи с конгреса ако се Милошевић наметне, а то се и догодило.

Државни је удар тада одгођен, а војни врх настојао је произвести аргументе, као што је шпијунски филм о Мартину Шпегељу, с конструисаном причом о упутству хрватским полицајцима како треба убијати фамилије официра ЈНА.

Фрањо Туђман одлази на састанак у Београду, пријети му опасност да га и ухапсе, а Рачан у Загребу организује договор о илегалној борби.

Томац потврђује да је договарано пружање оружаног отпора и ЈНА и евентуалној квислиншкој влади Хрватске коју би поставили из Београда.

- У тим условима нисам питао откуд то злато, колико вриједи. До државног удара није дошло, нисмо се користили златом, оно је вјероватно враћено у трезор, али Рачан никад више није помињао то злато, нити сам га питао - рекао је Томац.

Распадом СКЈ, додао је, злато никад није евидентирано и не зна се гдје је и ко њиме управља или га је неко присвојио.

- Рачан више није жив. Да ли га је преузео СДП, као насљедник СКХ? Управља ли њиме садашњи шеф странке Зоран Милановић или неко други или тога злата више нема - пита се Томац.

Дугогодишњи пословни директор СДП-а и садашњи потпредсједник Сабора Јосип Леко каже да је све Томчеве тврдње “боље не коментарисати”.

- Али, свакако ћу купити његову књигу - додаје.

СДП - СКХ био је богата странка, а Фрањо Туђман дозволио је да партија и наследи велику имовину јер му је стало да “Хрватска има двије ноге, и десну и леву”.

Тадашње сједиште Централног комитета СКХ откупила је хрватска влада, а СДП заузврат добио шестоспратну зграду на Иблеровом тргу у центру Загреба, с много пословних простора које партија изнајмљује.

Виле у Опатији и Словенији су продате, као и она у Назоровој улици у Загребу коју је купила њемачка амбасада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.