Гардијан и ННК оптужују Хрватску за брутално поступање према мигрантима
ЛОНДОН/ЗАГРЕБ - Хрватска се поново нашла на удару страних медија и хуманитарних организација због наводно непримјереног и бруталног поступања према мигрантима, тражитељима азила којима, како пише лондонски Гардијан, пале телефоне и лична документа, што званични Загреб негира.
Гардијан је данас објавио фотографије на којима се виде спаљене ствари, укључујући и документа потребна за подношење азила и додају да су то посљедњи у низу доказа о бруталности на границама ЕУ.
“Чини се да хрватска гранична полиција спаљује одјећу, мобилне телефоне и пасоше заплијењене од тражитеља азила који покушавају да пређу у Европску унију прије него што их врати назад у Босну и Херцеговину”, пише данас Гардијан.
Хуманитарна организација Но Наме Китчен (ННК) подијелила је са Гардијаном извјештај са фотографијама спаљених ствари, уз свједочења и о наводним сексуалним нападима и премлаћивањима од хрватске полиције, преноси загребачка Н1 тв.
Сваког дана хиљаде људи из јужне Азије, Блиског истока и сјеверне Африке, а све више и Кине, покушава да пређе Балкан на путу ка ЕУ. Већину тог путовања проводе у импровизованим камповима или на жељезничким станицама.
Многе од њих зауставља хрватска гранична полиција и претражује их, а неки су наводно опљачкани и насилно враћени у сусједну БиХ, пише Гардијан.
Такво враћање се сматра кршењем међународног права које каже да мигранти морају имати прилику за подношење захтјева за азил након што се нађу унутар граница земље.
ННК је детаљно открио локације осам великих хрпа са спаљеним стварима на којима су хрватски полицајци наводно спаљивали личне ствари и документе миграната које су им били потребни за подношење захтјева за азил када стигну у ЕУ.
На спаљеним паметним телефонима могли би се налазити и докази о злоупотребама које спроводи хрватска полиција у облику видеа и фотографија које су снимили тражитељи азила, саопштено је из ННК.
Представници ННК су боравили на босанско-хрватској граници крајем 2023. и почетком 2024. како би пронашли доказе о згариштима који се спомињу у свједочењима људи који су потиснути са границе.
Организација је, наводи се, идентификовала локације у подручјима која су позната по враћању људи и такође је прикупила свједочења о наводном насиљу граничне полиције.
Наводи се и да је у децембру 2023. године, 23-годишња трудна Мароканка рекла је да су је сексуално напаствовали хрватски службеници прије него што су стражари спалили њене ствари, заједно с предметима других чланова њене групе.
Жена, која је путовала са супругом, још једном женом и троје малолјетника, рекла је да је била подвргнута интензивном прегледу, укључујући и гениталије, те да су јој пријетили да ће је силовати.
“То је била најгора ствар која ми се догодила. Више бих вољела да ме туче него тако претреса”, изјавила је Мароканка и додала да је видјела полицајце како спаљују предмете одузете од миграната.
Према другом сведочењу, из новембра прошле године, групу од четворице Мароканаца наводно су претукли полицајци који су потом запалили њихове ствари.
Полиција је мушкарце наводно терала да боси ходају по врелом пепелу, пријетећи им палицама. Према ННК-у, Мароканац који је дао исказ задобио је опекотине на табанима.
Упркос овим свједочењима хуманитарних радника и новинара, Хрватска пориче да је враћала тражитеље азила у БиХ или да је била насилна. НКК је недавно поднио поднесак посебном извјестиоцу УН за мучење са својим доказима.
Из хрватског Министарства унутарњих послова кажу, пише Гардијан, да имају “политику нулте толеранције према било каквим потенцијалним незаконитим активностима које почини особље” те да имају независан механизам за надзор понашања полиције.
“Потпуно је незамисливо да би се такав инцидент догодио, а да се одмах не пријави полицији”, наводе из МУП-а, коментаришући сведочење трудне Мароканке и четворице Мароканаца.
Из МУП-а кажу и да су кријумчари људи често одговорни за насиље и крађе на граници те да је полиција документовала “многе случајеве измишљених тврдњи”.
Наводе такође да “мигранти понекад уништавају ствари које носе са собом и одбацују личне ствари приликом покушаја илегалног преласка границе”.
Гардијан подскећа да је 2019. Европски суд за људска права пресудио да је хрватска полиција одговорна за смрт шестогодишње авганистанске дјевојчице која је заједно са породицом морала да се врати у Србију, када је прешавши железничку пругу ударио воз и преминула је на лицу мјеста.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.