Фото: ТАНЈУГ
БЕОГРАД - Одбор Европског парламента за спољну политику усвојио је данас извјештај о Србији у којем се наводи да ће укупни напредак приступних преговора са ЕУ зависити од опипљивог напретка у владавини права, посвећености заједничким европским правима и вриједностима, као и од усклађивања са спољном политику ЕУ и нормализације односа са Приштином.
У извјештају, чији је аутор извјестилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула, а на који су европски посланици уложили амандмане, Србија се позива да покаже озбиљну стратешку опредјељеност за чланство у ЕУ.
Европски парламент ће о овом извјештају гласати као о приједлогу резолуције на пленарној сједници у мају, а у њему се наводи став Европског парламента да приступни преговори са Србијом треба да напредују само ако се она усклади са санкцијама ЕУ против Русије, наводи РТС.
У извјештају је поздрављен стабилан напредак ка развоју функционалне тржишне економије, уз констатацију да је Србија први пут добила кредитни рејтинг инвестиционог ранга.
Европски посланици оцјењују да Србија није остварила напредак у областима кључним за чланство у ЕУ, као што су владавина права и усклађивање са спољном политиком Уније.
У осврту на политичку ситуацију, Европски парламент жали што је Влада Србије пропустила шансу да испуни студентске захтјеве и позива на истрагу случајева насиља и тврдњи да су против демонстраната употребљена незаконита средства за контролу масе.
Србија се позива да одлучно и брзо примјени реформе у области владавине права како би прокламовано усклађивање са законодавством ЕУ до краја 2026. године било схваћено као искрен, реалистичан и смислен циљ.
Када је ријеч о дијалогу Београда и Приштине, у извјештају се позивају високи представник ЕУ за спољне послове и безбједносну политику Каја Калас и Европска комисија да преузму проактивнију улогу у вођењу дијалога.
Осим тога, тражи се већа улога Европског парламента у олакшавању дијалога, а обје стране се позивају да примјене споразуме из Брисела и Охрида, што укључује формирање Заједнице српских општина и престанак противљења Београда чланству Приштине у регионалним и међународним организацијама.
У тексту се поздравља активно ангажовање Србије у спровођењу новог Плана раста за западни Балкан и напредак ка развоју функционалне тржишне економије са позитивним растом БДП-а и повећаним страним инвестицијама у неким секторима, уз оцјену да су потребне значајне реформе на тржишту рада, образовању и јавној управи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.