ЕУ Хрватима: Нећемо вас запослити

Загреб - Државе чланице плаши велика незапосленост у Хрватској и осјећај безнађа као и истраживања која показују да велики број Хрвата ускоро жели да потражи посао у ЕУ, пише Јутарњи лист.

Подаци истраживања која показују да би већина младих грађана Хрватске отишла из земље у потрази за послом послужиће као додатни аргумент оним државама Европске Уније које намјеравају да користе право на ограничење приступа хрватских грађана њиховом тржишту рада.

То значи да хрватски грађани неће моћи да се слободно запошљавају у таквим државама и након уласка у ЕУ 1. јула наредне године.

Хрватски Јутарњи лист пише да неколико дипломата држава чланица тврде да Европска комисија тражи да се у случају Хрватске не постављају ограничења, али дипломати сматрају да ће такве поруке тешко наићи на разумијевање држава чланица.

Уколико би се разумно анализирао примјер Хрватске, аргументи за потпуно отварање тржишта рада за будуће грађане Европске Уније из Хрватске били би увјерљивији од оних о потреби за постављањем ограничења.

Хрватска, са својом популацијом, чини мање од један одсто укупног становништва Европске Уније.

С друге стране, упркос кризи, плате у Хрватској још су значајно веће него у Румунији и Бугарској и још неколико чланица ЕУ.

Када су у ЕУ ушле Бугарска и Румунија, оне су заједно имале 30 милиона знатно сиромашнијих становника у поређењу са Хрватском.
Међутим, стручњаци кажу да су државе које су одмах омогућиле слободан приступ тржишту рада прошле боље јер су добиле већи број квалификованих радника.

У Европској комисији кажу да се на примјеру Aустрије и Њемачке, које су највећи скептици кад је ријеч о потпуном отварању тржишта рада, видјело да се ни након укидања свих ограничења нису остварила предвиђања о масовној навали јефтине радне снаге.

Управо су Њемачка, Aустрија, Холандија, Данска и још неке државе ЕУ у вријеме кризе забиљежиле сјајне резултате у смањењу стопе незапослености која је ионако била мала у односу на просјек ЕУ.

Те државе такође имају недостатак радне снаге за поједина подручја.

Сви ти аргументи требали би ићи у корист оних који се залажу за то да грађани Хрватске од првог дана чланства у ЕУ добију и неометано право запошљавања.

Међутим, према ријечима дипломата, државе при доношењу одлуке гледају не само стање у својој држави него и стање у држави која се прикључује.

A стање у Хрватској је, према истим изворима, забрињавајуће. Незапосленост расте, а истраживања јавног мњења показују безнађе и спремност великог броја грађана да посао, ако могу, потраже у иностранству.

У таквим околностима број држава које желе да користе право увођења рестрикција за Хрвате након добијања чланства само ће се повећати.

Политичари ће при том имати на уму и своје јавно мњење, које, ирационално или не, и даље негативно гледа на било коју либерализацију тржишта рада за било кога.

- У прилог Хрватској не иде ни чињеница велике домаће стопе незапослености, а након што уђемо у ЕУ, већу незапосленост имаће једино Грчка и Шпанија. Ограничења која нам могу увести чланице ЕУ не значе да грађани Хрватске неће моћи радити у тим државама, али ће им за то, као и до сада, морати радне дозволе - пише Јутарњи лист.

Егзодус

Чак 84 одсто Хрвата тражиће болји посао у иностранству, а њих 64 одсто планира одлазак преко границе кроз двије године.

Државе ЕУ имају право да на нове чланице примене тзв. формулу 2+3+2, што значи да током прве двије године грађанима нових чланица могу да ограниче право слободног запошљавања, а затим да траже продужење тог рока на још три односно још двије године са тим да морају да докажу да би укидање дозволе озбиљно пореметило њихово тржиште рада. Дакле, максимална могућност коришћења права на ограничење јесте седам година

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.