Епископ Јоаникије: Удар на СПЦ добио громогласан одговор

Срна
Епископ Јоаникије: Удар на СПЦ добио громогласан одговор

БЕОГРАД - Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је да је удар на Српску православну цркву (СПЦ) и православље у Црној Гори добио громогласан одговор од младог нараштаја као из уста Његошевих и његовог владике Данила који се сублимира хришћанском саможртвеном лозинком - Не дамо светиње!

Владика је истакао да се у борби против неправде показало да је православна вјера "очни живац" већинског народа Црне Горе у који се не смије дирати.

- И они који су то учинили знају да су направили кобну грешку, али им демон власти не да да дођу себи и да се покају - рекао је епископ Јоаникије за "Вечерње новости", поводом 800 година постојања епархије чији је владика.

Подсјећајући да је Епархија будимљанска једна од првих осам епархија коју је основао Свети Сава 1220. године, епископ објашњава да је 350 година била насилно укинута, али да је 2001. године обновљена, а симболично и његовим увођењем у трон будимљанских епископа, 4. августа 2002. године.

- Побјеђивали смо искушења и потврђивали свој вјерски, светосавски идентитет и косовско-његошевски завет. Љубав нашег народ према Цркви и његова оданост светињама, његова безрезервна подршка свештенству и архијерејима дошла је посебно до изражаја од када смо отворено и брутално нападнути од неокомунистичке власти у Црној Гори - рекао је владика Јоаникије.
Епископ је навео да је вјерујући народ брзо и правилно схватио да је такозвани Закон о слободи вјероисповести владајућа већина у Скупштини Црне Горе усвојила с циљем да се угрози слобода вјере, канонски поредак, идентитет светиња и опстанак Српске православне цркве и њених светиња у Црној Гори.

Према ријечима владике, обнова Епархије будимљанско-никшићке била је значајна јер је 2002. године слика ове епархије била забрињавајућа.

- Устоличење је било истовремено попуњавање епископског трона у Ђурђевим ступовима 350 година од њеног насилног укидања и дуготрајног страдања... Са обновом епархије народ се сабрао око својих светиња и свештеника да са великом вољом учествује у њеној духовној и материјалној обнови - рекао је владика.
Владика је истакао да је сада највећа обавеза да се заврши градња и украшавање Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама, а велика обавеза је и да се настави градња Саборног храма Светог патријарха Макарија у Плужинама, који је значајан, јер је посвећен Светом Макарију Соколовићу, обновитељу Пећке патријаршије.

- До сада смо започели 65 нових храмова од којих је већина завршена и освештана. Осим тога, обновили смо више од 30 старих цркава и манастира, највише оних који су били порушени до темеља. Изградили смо десетине парохијских домова и манастирских конака. Све то свједочи у којој мјери се благочестиви народ, са свештенством и монаштвом, укључио у узвишено дјело обнове и изградње светиња - каже владика.

Према његовим ријечима, обнова и изградња светиња, ишла је са обновом памћења и продубљивањем свијести о живом светосавском насљеђу и духовности.

Епархија будимљанска је једна од осам епархија које је основао Свети Сава 1220. године.

Рођак Светог Саве, жупан Првослав, подигао је раније манастир Ђурђеве ступове на Лиму, а уз сагласност њих двојице, Ступови су прије осам вјекова постали сједиште Будимљанске епархије.

Први будимљански епископ био је Јаков, хиландарски монах и ученик Светог Саве.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана